ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан14/04/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 16. АПРИЛА /СРНА/ - Данас је уторак, 16. април, 106. дан 2019. године. До краја године има 259 дана.

 

878. - Први пут у писаним документима поменуто име Београд. Име Београд први пут се помиње 878. у писаним документима, када је папа Јован Осми упутио писмо бугарском кнезу Борису, у коме га обавјештава да се Сергије евнух опозива са дужности београдског епископа. Оригинал овог документа налази се у ватиканском архиву, а тек деведесетих година овог вијека постао је доступан и нашој јавности. Од тада се Сингидунум, који су у четвртом вијеку прије нове ере основали Келти, зове Београд.

1346. - Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу на Васкрс крунисан за "цара Срба, Грка и Арбанаса". Истовремно је проглашена Српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем. Био је то период највећег економског, војног, политичког и културног успона српске феудалне државе. По територији је била већа него икад: сем земаља раније српске краљевине, обухватила је Мачву, Захумље, Албанију, Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију и сву Македонију до Христопоља, изузев Солуна. Држава је почивала на начелу законитости: према Душановом законику, усвојеном 1349. и допуњеном 1354, закон је јачи и од супротне воље владара. Прерана смрт 1355. спријечила га је да створи државу која би замијенила Ромејско /Византијско/ царство, ослабљено турском најездом, чију је опасност најбоље осјетио и покушао да са земљама Запада организује заједничку одбрану, али је то онемогућено, највише због суревњивости угарских краљева.

1828. - Умро шпански сликар Франсиско Хосе де Гоја и Лусиентес, умјетник немирног и пустоловног духа, који је мимо устаљених шема најдубље обухватио стварност Шпаније. Постао је 1786. дворски сликар и насликао је низ портрета - међу најбољима у том жанру - чланова краљевске породице, дворских угледника и познатих личности. У композицијма из историје и савремног живота испољио је изразиту склоност ка сарказму и критици друштва. Опсједнут трагичном судбином шпанског народа, створио је потресне слике - документа /"Други мај 1808", "Трећи мај 1808. - стријељање у Мадриду"/, а у позним годинама фантазмагоричне призоре /"Сатурн", "Прометеј", "Плес вјештица"/ и велике циклусе у бакропису и литографији. При крају живота, већ ослијепио, морао је да емигрира у Француску, гдје је умро. Главна дјела: "Одјевена Маја", "Гола Маја", "Породица Карлоса Четвртог", "Марија - Лујза", "Сликар Франсиско Баје", графички циклуси "Капричоси", "Ужаси рата", "Пословнице", "Тауромахија".

1844. - Рођен је француски писац Жак Анатол Франсоа Тибо, познат као Анатол Франс, члан Француске академије, добитник Нобелове награде за француско друштво у вријеме Треће Републике. Иступао против милитаризма и шовинизма, разобличавајући поткупљивост буржоаске владе и штампе, што му је донијело назив "бунтовног академика". Дјела: збирка пјесама "Златне пјесме", романи "Злочин Силвестра Бонара", "Савремена историја", "Црвени крин", Богови су жедни", "Побуна анђела", "Таида", "Епикуров врт", "Мишљења опата Зерома Коањара", "Острво пингвина", "Печењарница краљице Педок", "Живот у цвијећу".

1859. - Умро француски историчар и политичар Алексис Клерер Токвил, противник револуционарних друштвених промјена, који је веома битно утицао на грађанске историчаре 19. и 20. вијека. Дјела: "Демоктатија у Америци", "Стари режим и револуција".

1862. - Француски цар Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта објавио је рат мексичком предсједнику Бениту Паблу Хуаресу, али се ратна авантура није исплатила. Француска интервенционистичка војска поставила је за цара Мексика аустријског надвојводу Максимилијана Хабсбуршког, што је изазвало крвав грађански рат послије повлачења француских трупа 1867.

1867. - Рођен амерички пилот и конструктор авиона Вилбур Рајт, пионир авијације, који је 1903. с братом Орвилом, у авиону њихове израде, извео први лет у историји ваздухопловства. Лет је трајао 59 секунди и авион је прелетио 285 метара. Браћа Рајт су већ 1905. конструисали авион који је прелетио 39 километара. Основали су 1909. "Америкен Рајт компани" за производњу авиона и исте године војсци САД испоручили први борбени авион "Сигнал корпс први".

1871. - Париска комуна донијела "Декрет о напуштеним предузећима", којим су радницима предате све фирме чији су власници побјегли из Париза. Тиме је пролетаријат први пут у историји стекао право да управља фабрикама и другим предузећима.

1872. - Рођена српска сликарка њемачког поријекла Бабет Бахмајер, позната као Бета Вукановић, која је током непуних 80 година насликала импозантан број уља, акварела и цртежа и као педагог утицала на генерације српских сликара. На студијама сликарства у Минхену упознала је будућег супруга Риста Вукановића, такође сликара. С њим је 1898. дошла у Београд, у град коме је остала привржена до краја живота /1972/ и с великом преданошћу је учестовала у умјетничком животу патријархалне Србије. Заслугом тог умјетничког пара Београд је добио сликарску школу, која је прерасла у Умјетничку школу. Један је од оснивача "Ладе" и "Цвијете Зузорућ" - друштва српских умјетника, сликара и вајара и зачетника за оно доба релативно смјеле карикатуре. Испрва је сликала у маниру импресиониста, али се касније приближила чвршћој реалистичкој форми.

1889. - Рођен енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент Чарлс Спенсер Чаплин, познат као Чарли Чаплин, један од пионира кинематографије и највећих умјетника у историји филма. У САД је отишао 1910. и наприје је играо у филмском бурлескама Макса Сенета, али се брзо осамосталио и стекао свјетску славу ликом сентименталног кловна-скитнице. Његов изваредни хуманизам, изграђен у вријеме тешке младости - изражен злим намјерама - учинио је да свима постане јасна снага филмског говора и његова моћ у афирмацији универзалних људских вриједности. Мада лично никада није приповиједао било какав политички радикализам, његов филмски опус био је довољан разлог да у вријеме антикомунистичке хистерије у САД постане жртва америчког републиканског сенатора Џозефа Макартија. Због тога је 1952. емигрирао у Швајцарску, гдје је и умро 1977. Током 40 година снимио је 75 кратких и дугометражних филмова, а 1972. додијељена му је награда "Оскар" за животно дјело. Филмови: "Идила у пољу", "Пасји живот", "Мирна улица", "Ходочасник", "Дјечак", "Потјера за златом", "Циркус", "Свјетлости велеграда", "Модерна времена", "Велики диктатор", "Господин Веду", "Један краљ у Њујорку", "Свејтлости позорнице", "Грофица из Хонконга".

1921. - Рођен британски глумац, режисер и писац руско-фрацуског поријекла Питер Устинов, амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а и Унеска. Прије Другог свјетског ратра у позоришту је најчеће играо у својим комедијама: "Љубав четворице пуковника", "Романов и Џулијета", "Фото-финиш", "Десета симфонија". Написао је и аутобиографију "Деарзме". Филмови: "Љуо вадис", "Спартак", "Топкапи". "Љубичасти такси".

1922. Потписан Њемачко-совјетски споразум, познат као други Рапалски уговор, којим је СССР признат као "велика сила", а земље потписнице се одрекле узајамних потраживања и утврдиле основу за успостављање дипломатких односа.

1944. Београд у Другом свјетском рату, на православни Васкрс, бомбардовала савезничка америчка и британска авијација, наводно ради уништења војних привредних објеката и зграда у које су Нијемци смјестили администрацију. У нападу је учестовало 130, а сутрадан скоро 600 бомбардера. Бомбе су бацане по систему "тепиха", широко захватајући стамбене четврти, па је погунило најмање 1.160 цивила, шест пута више него од окупаторских војника.

1945. - Америчке трупе у Другом свјетском рату ушле у њемачки град Нирнберг.

1947. У граду Тексасу, у истоименој држави САД, погинуло више од 500 људи од експлозије француског камиона напуњеног нитротолуолом.

1951. - Британска подморница "Афреј" потонула у каналу Ла Манш, одвукавши у смрт 75 људи.

1970. - Сњежна лавина затрпала дјечији санаторијум у мјесту Саланш у француским Алпима и усмртила 72 особе.

1975. - Умро индијски филозоф и државник Савепали Радакришнан, професор филозофије на универзитетима у Мадрасу, Калкуту, Чикагу и Оксфорду, амбасадор у Москви 1939, потпредсједник Индије од 1952. и предсједник од 1962. до 1967. Највише је био заокупљен религијом, етиком, историјом филозофије и културе и могућношћу обједињења цивилизацијских и културних вриједности Истока и Запада. Користећи се компаративном методом у историји филозофије, настојао је да покаже значајну улогу индијског насљеђа у могућој културној ренесанси јединствене свјетске културе. Дјела: "индијска филозофија", "Источна религија и мисао запада", "Религија и друштво", "Калки или будућност цивилизације", "Историја источне и западне филозофије".

1988. - Израелски командоси у Тунису убили војног команданта Палестинске ослободилачке органиазције Халила ал Вазира, познатог као Абу Џихад, замјеника Јасера Арафата.

1991. - Умро енглески филмски режисер Дејвид Лин, аутор спектакуларних и технички изврсно урађених филмова о основним људским емоцијама у позадини великих историјских збивања. Филмови: "Кратак сусрет", "Велико ишчекивање", "Оливер Твист", "Мадлена", "Хобсонов избор", "Мост на ријеци Квај" /награда "Оскар"/, "Лоренс од Арабије" /награда "Оскар"/, "Доктор Живаго" /награда "Оскар"/, "Рајанова кћи", "Пут у Индију".

1992. - Кошаркаши београдског "Партизана" у Истамбулу постали прваци Европе побједом над "Хувентудом" из Барселоне са 71:70 /40:34/.

1994. - Противавионска одбрана Војске Републике Српске код Горажда оборила британски авион "Си харијер". Тврдећи да штите снаге УН, авиони НАТО пакта су 10. априла 1994. почели да бомбардују војне и цивилне српске циљеве код Горажда, прискочивши у помоћ муслиманима који су запали у велику опасност послије неуспјеле офанзиве из "заштићене зоне", на коју НАТО није реаговао. Касније се испоставило да српска артиљерија није тукла град, односно да "плави шљемови" нису били угрожени.

1994. - Умро амерички писац афричког поријекла Ралф Валдо Елисон, чији је роман "Невидљиви човјек" један од најимпресивнијих у америчкој књижевности послије Другог свјетског рата. Основна тема његовог јединог романа јесте трагање за сопственим идентитетом, а главни јунак - црнци представљени су као архетипски образац човјека који остаје невидљив зато што му друштво ускраћује право на самодефинисање. Дјело је писано изузетно сугестивно, с мноштвом натуралистичких детаља. Такође је написао књигу есеја "Сенка и чин".

2003. - У Атини су потписивањем Атинске декларације у Европску унију примљени Кипар, Естонија, Литванија, Летонија, Мађарска, Чешка, Словачка, Словенија, Малта и Пољска.

2006. - У највећем јасеновачком стратишту - Доњој Градини, код Козарске Дубице, служен помен за страдале Србе, Јевреје, Роме и антифашисте у усташком логору Јасеновац од 1941. до 1945. године.

2008. - Умро Едвард Лоренц, амерички математичар и метеоролог, идејни творац теорије хаоса и ефекта лептира.

2014. - У великој поморској несрећи потонуо јужнокорејски трајект на којем је било 476 људи, углавном ученика средње школе. Спасене су само 172 особе, од којих је 13 чланова посаде.