ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 21/04/2019

ЧЛАНОВИ ХОРА "ВИЛЕ" У НОТР ДАМ УШЛИ КАО ТУРИСТИ, А ИЗАШЛИ КАО ПОЈЦИ

 

Храм је огроман и ја не знам шта ми се дешава иза леђа. Када сам се на крају окренуо, било је можда и 1.500 људи. Тајац је, сви мирно стоје и слушају, подилази ме језа, само камере и телефоне видим уперене ка нама, прича Новаковић...

 

Пише: Катарина ПАНИЋ

ПРИЈЕДОР, 21. АПРИЛА /СРНА/ - Чланови приједорског хора Српског пјевачког друштва "Вила" су приликом свог боравка у Паризу у чувену катедралу Нотр Дам ушли као туристи, а из ње, сасвим непланирано, изашли као појци.

"И сада када се тога сјетим дјелује ми нестварно", говори за Срну диригент овог хора Аљоша Новаковић.

Хор је у Паризу имао свог домаћина, који тамо живи тридесетак година, и аутобус којим су у слободно вријеме обилазили знаменитости града, а на ред је, свакако, дошла и славна богомоља.

"Чекајући у реду да уђемо у Нотр Дам, чини ми се да су се измијенила сва годишња доба. Уђемо онако поксили и раштркамо се на све стране. Један од чланова хора пита ме да ли бисмо могли ту нешто отпјевати", каже Новаковић.

Он појашњава да постоји процедура да би се то остварило и да је потребно унапријед је испоштовати, али да је дозволио ученику да иде питати, мада је био увјерен да "од тога нема ништа".

"Димитрије /Вокић/ се враћа трчећи, сав задихан: `Професоре, дозволили су нам!`. И ту настаје трка за члановима. Ко год није био, не може појмити о којим се то димензијама ради - то је као читав један мали град. А, мало ко има на мобилном довољно на рачуну да може примити позиве у ромингу", сјећа се Новаковић.

Ипак, некако су се скупили, можда 80 одсто.

"Нема шта, крећемо. Колико нас има-има, прилика се мора искористити, јер тешко да ћемо је икад више имати. Ја таман дајем интонацију, када стижу и преостали чланови", наводи Новаковић.

Редари путем токи-вокија дају знак да се угаси звук мелодија које допиру са звучника распоређених свуда унутар храма. У моменту кад "Вила" почиње пјевати, ту је, према његовој процјени, око 200 људи и почињу 135. Псалмом /њихова изведба те композиције са једног ранијег наступа има на "Јутјубу" више од 3,8 милиона прегледа и прва је на претраживачу када се укуца њен назив/.

"И пјевамо Рахмањинова и пјевамо, чини ми се, `Алелују`, Македонца Запра Запрова. Више се ни не сјећам, можда три-четири композиције. Морате имати на уму да је то католичка земља и да су већина странаца који долазе у Нотр Дам католици и њима је византијско појање непознато и тотално страно", каже Новаковић.

Он подсјећа да је храм огроман и да не зна шта му се дешава иза леђа.

"Када сам се на крају окренуо, било је можда и 1.500 људи. Тајац је, сви мирно стоје и слушају, подилази ме језа, само камере и телефоне видим уперене ка нама", прича Новаковић.

Новаковић додаје да "Вила" никада није наступила пред толико људи, а по завршетку наступа настала је општа гужва - људи су им прилазили да питају ко су, одакле су, каква је та врста музике, као и да се сликају са њима.

"Када слушаш некакву врсту музике која ти је непозната, а богоугодна је и угодна ти је уху, а у таквом амбијенту какав је Нотр Дам, то је онда анђеоска топлина. Та акустика је таква да се разлијеже и наше духовне композиције и наши солисти су максимално дошли до изражаја. Људи су се јежили, а нама је било прелијепо", наводи Новаковић.

Чланови "Виле" по изласку из катедрале ускачу у свој аутобус да иду даље и свом домаћину кажу да су управо пјевали у Нотр Даму.

"`Шта кажеш?` `Пјевали смо у Нотр Даму.` `Када?` `Сада.` `Када сада?` `Ево сада.` `Како?` `Лако. Питали и дали нам.` `Вама?` `Да.` `То је немогуће.` И сад се смијем кад се сјетим овог дијалога с њим. Човјек тамо живи, ради вођене туре, није му јасно", завршава Новаковић доживљају у здању, које је због великог пожара од прије шест дана, доспјело у жижу широм планете.

Аљоша Новаковић од 2000. године диригује хором Цркве Свете Тројице у Приједору који ће касније бити регистровано као Српско православно црквено пјевачко друштво "Вила", а потом пререгистровано у Српско пјевачко друштво "Вила", које носи назив и баштини традицију "Виле", основане у граду на Сани 1885. године, за коју је Алекса Шантић написао химну.

Основну и средњу музичку школу завршио је у Приједору и 1988. године био је трећа хармоника у бившој Југославији на такмичењу солиста. Планирани студиј у Братислави или Кијеву, за који се припремао у Новом Саду, омео је рат, када је и хармоника морала бити продата да би се преживјело.

Новаковић је на бањалучкој академији завршио одсјек хармоника и теоријски одсјек, а на академији у Источном Сарајеву одсјек црквена музика и појање код московског ђака Раде Радовића.

Тренутно је директор Музичке школе "Саво Балабан" у Приједору.