ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

06/05/2019

ПАРЛАМЕНТ И НАРОД СПАСИЛИ РЕПУБЛИКУ

 

БИЈЕЉИНА, 6. МАЈА /СРНА/ - Народна скупштина Републике Српске одлучила је на Ђурђевдан, 6. маја 1993. године, да се о Венс-Овеновом мировном плану за БиХ изјасни народ на референдуму, што је био увод у одбијање захтјева западних сила да се укине Република Српска и умјесто ње формирају кантони.

 

На референдуму су становници Српске са 96 одсто гласова одбацили тај план, који су његови творци 18. јуна прогласили званично мртвим.

У часу када је овај план наметан Србима у БиХ, Војска Републике Српске контролисала је огроман проценат територије БиХ, а тадашње муслиманске снаге већ су биле у сукобу са ХВО-ом.

Српско руководство је инсистирало на Републици Српској, проглашеној још 9. јануара 1992. године.

Срби су 1992. године године прихватили Кутиљеров план о подјели БиХ на три национална кантона у замјену за признавање спољних граница БиХ, што је муслимански лидер Алија Изетбеговић прихватио, па одбацио, чиме је, према свједочењу самог Кутиљера, изазвао рат.

Наредни план, Венс-Овенов, предвиђао је више кантона, при чему би српске територије биле разбијене на више неповезаних области, а од Републике Српске не би остало ништа.

Под притиском међународних фактора и предсједника Србије Слободана Милошевића, који су пријетили свим врстама санкција, тадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић ставио је условни потпис, али је инсистирао да се о томе изјасни Народна скупштина, која је тај план одбацила.

Тај тактички политички потез, као и каснија одлука да се и народ изјасни о том плану, довели су до пропасти ове међународне иницијативе коју је одбацило и муслиманско руководство на челу са Изетбеговићем.

Алија Изетбеговић је одбијао све планове, па чак и оне који нису предвиђали Републику Српску, наводно тражећи БиХ без икаквих унутрашњих граница, а заправо желећи да рат потраје што дуже како би се националне заједнице сасвим раздвојиле, а муслимани прихватили отродокснији ислам од оног који су до тада исповиједали.

Коначно одбијање Венс-Овеновог плана услиједило је на сједници Скупштине Српске на Јахорини 6. маја, којој су присуствовали Слободан Милошевић и тадашњи премијер Грчке Константин Мицотакис.

Прије гласања, након 17 часова рада, посланици су се на позив предсједника парламента Момчила Крајишника одвојили да још једном размисле о понуди, а онда је једногласно одбацили.

То је касније довело до санкција које је Милошевић увео Републици Српској на Дрини, а које су надгледали страни посматрачи, односно "плави шљемови".

Свака наредна међународна иницијатива или план за мир у БиХ предвиђали су постојање Републике Српске и усвајали њено постојање, од којих је Овен-Столтенбергов план Српској давао 51 одсто територије БиХ.

Дејтонски мировни споразум само је усвојио већ прије, у Женеви постигнуте, принципе уставног уређења, који су предвиђали Републику Српску као конститутивни дио БиХ.