ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 17/06/2019

НОВОБРДСКА TВРЂАВА ЈЕ НАСЉЕЂЕ СПЦ

 

Ако је судити по до сада пронађеним непобитним доказима, Новобрдска тврђава послужила је као огледни примјер за каснију градњу Манасије, те Београдске и Смедеревске тврђаве.

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

НОВО БРДО, 17. ЈУНА /СРНА/ - Изјаве званичника Приштине да је Храм Светог Николе - Новобрдска тврђава заоставштина Католичке цркве неутемељен су и опасан покушај да се фалсификовањем историјске грађе отме насљеђе Српске православне цркве /СПЦ/, упозорава парох новобрдски Стево Митрић.

"Највише забрињава синхронизација те празне приче неутемељене на историјским чињеницама са акцијама које Приштина спроводи на северу Косова", рекао је Митрић Срни.

Он подсјећа да је "информација" о припадању Новобрдске тврђаве Католичкој цркви саопштена исти дан када је специјална јединица косовске полиције РОСУ покренула акцију наводног хапшења криминалаца на сјеверу Косова.

Несувисло је износити било какве друге доказе изузев чињенице да је Црква Светог Николе - Новобрдска тврђава у свим црквеним и историјским књигама увијек писана као дио СПЦ, о чему свједоче и археолошка истраживања која су рађена под надзором Унеска.

Научни савјетник Археолошког института из Београда Марко Поповић је прије три године, током реконструкције Новобрдске тврђаве, рекао Срни да су археолози, под будним надзором експерата Унеска, непобитно утврдили да је Новобрдска тврђава заоставштина Срба и СПЦ.

"Сада је научно доказано да је Новобрдска тврђава дело српских владара и да није настала нити има било какве везе са периодом Византије и Рима", објаснио је тада Поповић, наглашавајући да више нема хипотеза и да на Новобрдској тврђави нема било каквих трагова Рима или Византије.

Током археолошких истраживања пронађени су довољно јаки докази да се са потпуном сигурношћу може рећи да је Новобрдска тврђава изграђена за вријеме српских владара, а не Саса, дубровачких трговаца или неког другог.

"Новобрдска тврђава је владарско дело. Овде су српски краљ Стефан Дечански, потом цар Душан и кнез Лазар ковали новац од сребра са ознаком `моненуово` - изузетног квалитета, то је такозвано гламско сребро", навео је тада Поповић.

Како истичу у Секретаријату Епархије рашко-призренске у Грачаници, велики археолошки и конзерваторски радови на Новобрдској тврђави, које су током протеклих неколико година изводили експерти са, најмање, двадесетогодишњим искуством, необорив су доказ припадности Новобрдске тврђаве СПЦ.

Утврђено је /о томе је Поповић сачинио комплетну научну студију/ да је Ново Брдо подигнуто у првој четвртини 13. вијека, да би већ средином 14. постало најпознатији град средњовјековне Србије.

Ново Брдо је већ крајем 13. вијека имало готово 10.000 становника и скоро све институције које карактеришу тадашњи урбани град.

Просперитет је трајао до 1455. године и турске окупације, а убрзо по доласку Tурака долази до наглог опадања становништва.

"Почетком 17. века почиње `пустошење` града, хришћана је све мање, што се наставља све до данас", написао је Поповић, уз запажање да је данас у утврђењу-насељу остало пет-шест кућа.

Циљ рестаураторских радова, у чијем је финансирању учествовала Амбасада Њемачке у Приштини, јесте да се изврши фортификација, откопају темељи куле и обнове до "неспорних висина".

Тако би се, како је записао научни савјетник Археолошког института из Београда Марко Поповић, вратио некадашњи изглед тврђаве града и извршило комплетно истраживање, које је педесетих година прошлог вијека дјелимично урађено.

Откривени су дијелови спољног бедема око цитаделе и сада у цијелости постоје сви елементи најстарије грађевине око цитаделе, који су доказ да је тврђава настала у вријеме краља Милутина, евентуално у вријеме Стефана Дечанског у првој четвртини 13. вијека.

"Резултати дендрохронологије потврђују да је утврђење настало око 1330. године", записао је Поповић, који је експерт археологије и конзервације, уз констатацију да је Новобрдска тврђава најбоље урађена и пројектована грађевина у средњовјековним српским земљама.

Међутим, с циљем крађе српске културне баштине и баштине СПЦ, власти у Приштини настоје да наставе археолошка истраживања без присуства српских и Унескових експерата.

За комплетно археолошко истраживање потребно је још најмање двадесетак година рада, јер, како су то експерти препоручили Министарству културе Србије и СПЦ, сваки новооткривени фрагмент на Новобрдској тврђави мора бити одмах конзервисан.

Ако је судити по до сада пронађеним непобитним доказима, Новобрдска тврђава послужила је као огледни примјер за каснију градњу Манасије, те Београдске и Смедеревске тврђаве.

Занимљиво је да Новобрдска тврђава не испуњава критеријуме за стављање под заштиту Унеска и ту "чињеницу" Приштина настоји да искористи како би, истичу у Епархији рашко-призренској, отела Храм Светог Николе.