ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 08/07/2019

МИЛИЈА САЊА ПОВРАТАК ЛИПЉАНСКИХ СРБА

 

Сможден бременом трпљења и истрајавања, Милија Милић настоји да прикупи историјску грађу засновану управо на турским и царским тапијама како би насљедницима оставио писани траг о свеколиком српству на подручју Неродимске нахије

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ЛИПЉАН, 8. ЈУЛА /СРНА/ - Возови на релацији Рашка-Косово Поље-Скопље буде наду Мији Милићу /70/ да ће се нове генерације Срба вратити у Липљан на Косову и Метохији, градић познат по цркавама Ваведење пресвете Богородице и Светих Флора и Лавра, грађених у 14. вијеку.

Ослоњен на штап, Милија свакодневно испраћа возове који иду пругом ослоњеном на његов кућни плац, грађеном у Краљевини Југославији, надајући се да ће, као што је то било до прије двадесетак година, Липљанчани "грунути" из воза на оближњој станици.

Јер, некада су Личани, Херцеговци, Срби из Црне Горе и нешто мало старосједилаца чинили скоро стопроцентно становништво Неродимске нахије
/општине Лиљан, Урошевац и Штимље - све до Косова Поља, Приштине и Глоговца/.

Али, кад воз прође, "прене" се из сна и схвати да је мало оних који, попут њега, нису одредили нити ће одредити цијену куће у којој су рођени.

"Нема суза у очима нити душа више може да пати, јер сам током претходних тридесетак година исплакао и пропатио свакојака зла и издаје", истиче Милић за Срну.

Упркос силним разочарењеима, Милић се нада да српска власт никада неће ставити потпис на предају Косова и Метохије и његовог Липљана Албанцима.

"Страх ме је да ће у Липљану, бар за једно време, остати само ове две светиње и гробље у црквеном дворишту, па ће археолозима да послуже као доказ да је ово било српско, као што данас наследници 120 српских породица имају тапије о поседу на 180 хектара најквалитетније шуме у бившем Националном парку Липовица", наводи Милић.

Сможден бременом трпљења и истрајавања, Милић настоји да прикупи историјску грађу засновану управо на турским и царским тапијама како би насљедницима оставио писани траг о српству на подручју Неродимске нахије.

"Успео сам да дођем у посед историјске грађе која сведочи да је на подручју Неродимског среза од Качаника до Косова поља било више од 300 српских насеобина, а ни једне албанске", истиче Милић.

Ту су и писани трагови о археолошком локалитету из античког доба у селу Главник, археолошким остацима из касног античког периода и о цркви Светог Илије у селу Горња Густерица, археолошком лиокалитету "Судо" и "укопаној" цркви Светог Димитрија у селу Добротин.

Милија има писане трагове и о цркви Светог Јована и Светог Николе, до темеља срушених и спаљених у селу Словиње, затим цркви Светог Григорија Богослова и траговима археолошког налазишта у Ливађу и још тридесетак археолошких налазишта и цркава.

Неки храмови су до темеља срушени у општини Липљан, истиче Милић, дајући Срни на увид гео и археолошке карте до којих је дошао у бројним архивама.

Милић напомиње да су Албанци на међи његовог плаца већ подигли двије вишеспратнице на плацевима на којима су се до прије двије године налазиле куће српских домаћина и у којима је живјело и десетак дјечака и дјевојчица.

"Плашим се да ће нас истребити и да ћу ја бити последњи Србин коме ће хумка бити ископана на мјесном гробљу", каже Милић.

Он се, ипак, не предаје, већ најављује да ће убрзо са групом вршњака, који још живе у том мјесту, издати књигу - свједочанство о Србима у Липљану.