ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво11/07/2019

ПРИНЦ ТОМИСЛАВ - ОМИЉЕН СА ОБЈЕ СТРАНЕ ДРИНЕ

 

БИЈЕЉИНА, 11. ЈУЛА /СРНА/ - Томислав Карађорђевић, син краља Александра Првог, први припадник династије који се вратио у отаџбину послије Другог свјетског рата, преминуо је 12. јула 2000. годне - био је наклоњен Републици Српској и некадашњој Републици Српској Крајини и одбијао понуде да се укључи у политику.

 

Приликом сахране на Опленцу, у породичној гробници Карађорђевића у Цркви Светог Ђорђа, окупило се неколико десетина хиљада људи.

Томислав Карађорђевић био је омиљен међу Србима са обје стране Дрине, обилазио је борце и народ у Српској и Крајини, али није желио да користи своје поријекло за било какву политичку добит.

Рођен је 19. јануара, 1928. године у Београду, на Богојављење по јулијанском календару, као други син краља тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца /касније Краљевине Југославије/ Александра Првог Карађорђевића Ујединитеља и краљице Марије.

Након што је, почетком Другог свјетског рата, његов брат Петар избјегао у Лондон, и Томислав је подијелио његову судбину.

Почетком 1945. године, краљ Петар Други, под притиском британског премијера Винстона Черчила, пренио је краљевска овлашћења на намјесништво под контролом каснијег југословенског комунистичког предсједника Јосипа Броза Tита.

У вријеме када је Петар Карађорђевић пренио та овлашћења на ренегат, принц Tомислав био је законити насљедник Круне и према тадашњем Уставу Југославије једина особа којој је краљевска власт могла бити пренесена.

Послије Кембриџа, краљевић Tомислав ријешио је да се посвети воћарству. Док је похађао пољопривредну школу, радио је као обичан надничар у једном воћњаку у покрајини Кент.

Године 1950. купује имање у покрајини Вест Сасекс. Највише се бавио узгојем јабука, на имању од 80 хектара, које је у једном тренутку имало 17.000 стабала.

Њему је, као и осталим члановима династије, у марту 1947. нова комунистичка власт одузела држављанство и конфисковала имовину.

Принц Tомислав Карађорђевић рехабилитован је тек 2013. године одлуком Вишег суда у Београду, а рјешење је примила његова сестра од стрица, кнегиња Јелисавета Карађорђевић, кћерка кнеза Павла.

Tомислав Карађорђевић био је познат по хуманитарном раду и као заштитник цркава, а био је и предсједник Одбора за обнову Хиландара.

Демократска странка му је на првим послијератним изборима 1990. године нудила да буде њен предсједнички кандидат, што је он одбио.

Оженио се први пут 1957. принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је добио сина Николу и кћерку Катарину.

Послије развода 1982, оженио се дјевојком из сусједства Линдом Мери Бони, с којом има два сина Ђорђа и Михаила.

Краљевић Tомислав био је веома ангажован у животу српске емиграције, организујући прославе и пикнике на свом имању и учествујући у бројним хуманитарним организацијама и иницијативама.

Био је и предсједник Југословенског комитета за указивање помоћи старим ратницима, заштитник цркве Лазарице у Бирмингему, предсједник Одбора за обнову манастира Хиландар. Био је и високи званичник британског огранка хуманитарног Реда Витезова Светог Јована.

Tоком раскола у Српској православној цркви, током шездесетих година прошлог вијека па све до његовог краја - 1992, чврсто је стајао уз Патријаршију у Београду, и давао јој јавну подршку широм српске емиграције.

Први је члан краљевске породице који се трајно вратио у Србију, почетком 1992. године, када се настанио у Задужбини краља Петра Првог Карађорђевића на Опленцу.

Убрзо је постао веома популаран у народу, поготову због својих честих обилазака српских бораца у Републици Српској и Републици Српској Крајини, и помоћи коју је, заједно са супругом, принцезом Линдом, доносио.

Пошто је јавно прозвао предсједника Србије Слободана Милошевића да је издао Републику Српску Крајину, Томислав Карађорђевић је практично био изопштен из медија.

Посљедњих пет година живота борио се са тешком болешћу, али је одбио понуде да се лијечи и подвргне хируршком третману у иностранству у тренутку када је НАTО започео бомбардовање Југославије 24. марта, 1999. године.

Умјесто тога, обилазио је бомбардована мјеста и подијелио судбину народа.