ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан14/07/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 16. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је уторак, 16. јул, 197. дан 2019. До краја године има 168 дана.

 

1533. - Према наредби шпанског освајача Франсиска Писара, убијен цар Инка Атауалпа иако је платио тражени откуп: једну собу пуну злата и двије пуне сребра.

1661. - Банка у Стокхолму издала прве банкноте у Европи.

1723. - Рођен енглески сликар Џошуа Рејнолдс, један од највећих свјетских портретиста, оснивач Краљевске умјетничке академије 1768. и њен први предсједник. Снажно је утицао на енглеско сликарство, не само умјетничким дјелима него и као аутор занимљивих расправа о сликарству.

1796. - Рођен француски сликар Жан Батист Камиј Коро, један од твораца модерног лирског интимног пејзажа. Урадио је око 2.000 слика, 300 цртежа и десетак графика.

1809. - У Перуу избио устанак против шпанских колонијаних власти.

1858. - Рођен српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. у Првом свјетском рату. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у српско-бугарском рату 1885. се истакао храброшћу у борбама на Врапчи, Сливници, у Драгоманском тjеснацу, код Пирота и Цариброда /Димитровград/. У Првом балканском рату 1912. и 1913. је, као начелник Штаба Прве армије, изузетно допринио побједама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио je бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом свјетском рату је командовао Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни послије рањавања. Послије мучког напада Бугара 1915. с неупоредиво слабијим снагама их је спријечио да продру на Косово, што је - уз потпору црногорске војске с другог бока - омогућило одступање српске армије преко Албаније. У јануару 1916. је, умјесто обољелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додијељеног српској војсци, у априлу 1918. је смијењен и постављен за команданта Прве армије, која је послије пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче њемачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. ослободио је Београд. Умро 1945. године у Београду.

1867. - Жозеф Моније у Паризу патентирао ојачани бетон.

1872. - Рођен норвешки поларни истраживач Руал Амундсен, први човјек који је освојио Јужни пол. Погинуо је у јуну 1928. у авионској несрећи, покушавајући да пронађе несталу италијанску експедицију која је кренула ка Сјеверном полу. Написао је дјело "Јужни пол".

1890. - Умро швајцарски писац Готфрид Келер, највећи приповједач њемачког говорног подручја у Швајцарској. Оригиналним пластичним стилом с истанчаним хумором и симпатијама описивао људе из швајцарских села и градова, најчешће малограђане, каткад и гротескне ликове. Дјела: збирке приповиједака "Људи из Зелдвиле", "Циришке новеле", "Седам легенди", "Епиграм", романи "Зелени Хајнрих", "Мартин Заландер".

1896. - Рођен норвешки политичар Тригве Ли, први генерални секретар УН од 1946. до 1952. Прије Другог свјетског рата био је секретар Социјалистичке партије Норвешке и министар правосуђа, а послије њемачке инвазије на Норвешку 1940. шеф дипломатије у избјегличкој влади у Лондону.

1911. - Рођена америчка позоришна и филмска глумица Вирџинија Катарина Мекмат, позната као Џинџер Роџерс, која је свјетску славу стекла као партнерка Фреда Астера у многим романтичним мјузиклима, с елегантним и љупким играчким нумерама. Филмови: "Маче по професији", "Звиждук у ноћи", "Не клади се на љубав", "Весели развод", "Поноћна звијезда", "Хоћемо ли плесати", "Прича о Вернон и Ирени Кастл", "Кити Фоил" /награда "Оскар"/, "Мајор и Малена", "Роберта".

1917. - Бољшевици покушали да приграбе власт у Русији, али нису успјели, послије чега се њихов вођа Владимир Иљич Уљанов /Лењин/ повукао у илегалу, док је његов блиски сарадник Лав Давидович Бронштејн /Троцки/ ухапшен.

1921. - Рођен француски модни креатор Ги Ларош, један од највећих "модних диктатора" 20. вијека. Његове елегантне креације продаване су по релативно умјереним цијенама.

1925. - У Багдаду почео да засједа први изабрани парламент Ирака.

1945. - САД у Другом свјетском рату у пустињи Новог Мексика извршиле прву пробу атомске бомбе, под шифрованим називом "Тринити", на којој је од 1942. под вођством атомског физичара Роберта Опенхајмера радила "армија" од око 150.000 стручњака разних профила.

1949. - Кинеска ослободилачка армија под вођством комуниста овладала цијелом Кином, потпуно поразивши трупе вође Куоминтанга Чанг Кај Шека, који се с остатком армије повукао на острво Тајван.

1950. - На стадиону "Маракана" у Рио де Жанеиру Уругвај пред 199.000 гледалаца - највећем броју који је икад присуствовао једној фудбалској утакмици - у финалу свјетског првенства побиједио домаћина Бразил са 2:1, освојивши други пут свјетски фудбалски шампионат.

1969. - У историјску мисију ка Мјесецу полетио амерички васионски брод "Аполо 11" с астронаутима Нилом Армстронгом, Едвином Олдрином и Мајклом Колинсом. Из тог брода су 20. јула 1969. први људи крочили на тло Земљиног природног сателита - Армстронг и Олдрин.

1979. - Садам Хусеин преузео дужност предсједника Ирака.

1985. - Умро њемачки писац Хајнрих Теодор Бел, добитник Нобелове награде за књижевност 1972. године, мајстор кратке приче и дочаравања атмосфере, ликова и ситуација у неколико реченица. Најпревођенији је њемачки писац послије Другог свјетског рата. Дјела: романи "И не рече ни ријечи", "Кућа без чувара", "Билијар у пола десет", "Мишљења једног кловна", "Групна слика с дамом", збирке приповиједака "Путниче, наиђеш ли у Спа...", "Сабрано ћутање доктора Муркеа", приповијетке "Воз је био тачан", "На крају службеног пута", "Изгубљена част Катарине Блум".

1989. - Умро аустријски диригент Херберт фон Карајан, један од највећих диригената 20. вијека, који је деценијама доминирао свјетском музичком сценом, изводећи жестоком емотивношћу, изразитом фантазијом и прецизношћу велики оперски и концертни репертоар. Врхунски ниво је постигао диригујући Берлинском филхармонијом и оркестром Бечке државне опере.

1990. - На Филипинима у земљотресу погинуло више од 1.600 људи.

1996. - У селу Камен, недалеко од Гламоча, отворена прва од десет масовних гробница на овом подручју, у којима је закопано више од сто тијела српских цивила и војника убијених 1995. године, за вријеме хрватско-муслиманске офанзиве на Грахово, Гламоч, и Дрвар. Ексхумацију су надгледали припадници ИФОР-а, Међународних полицијских снага и "Љекари без граница".

1999. - У Приштини формиран Прелазни политички савјет Косова као највиша цивилна институција власти УН.

2000 . - Православна црква Светог Илије, из средњег вијека, у селу Помазатин, 11 километара западно од Косова Поља, порушена је до темеља.

2003. - Командант бивше Ослободилачке војске Косова /ОВК/ Рустем Мустафа Реми у Приштини осуђен за ратне злочине на 17 година затвора због убиства цивила и мучења Албанаца.

2004. - Хашки трибунал објавио оптужницу против бившег предсједника Републике Српске Крајине Горана Хаџића која га терети за злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања.

2004. - Грчка полиција у Солуну ухапсила Дејана Миленковића - Багзија, осумњиченог за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.

2008. - Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о заштити назива Република Српска.

2008. - У америчком граду Сијетлу пронађен нациста, 86-годишњи Петер Егнер, који је учествовао у убијању Срба, Јевреја и Рома на београдском Сајмишту и на Авали.