Друштво20/08/2019

АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ АУТОР НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ ФИЛМА "ТРИ"

БИЈЕЉИНА, 20. АВГУСТА /СРНА/ - Један од највећих српских, екс-југословенских и европских филмских режисера 20. вијека Александар Петровић преминуо је на данашњи дан 1994. године - остала су његова ремек дјела "Три", "Скупљачи перја", "Биће скоро пропаст света", "Сеобе", "Мајстор и Маргарита", "Групни портрет са дамом"...

Петровић је био један од симбола "црног таласа" екс-ју и српског филма средином прошлог вијека.

Његов први дугометражни филм "Двоје" 1961. године приказан је на Фестивалу у Кану.

Филм "Tри", који многи филмски критичари сматрају најбољим српским и екс-југословенским филмом, номинован је за Оскара 1966. године.

"Скупљачи перја" 1967. године освајају Велику специјалну награду у Кану, као и награду ФИПРЕСЦИ, односно награду критике.

Остварење "Биће скоро пропаст света" спада међу најбоље Петровићеве филмове, а инспирисан је романом Фјодора Достојевског "Зли дуси".

Познате су Петровићеве екранизације класика европске књижевности, прије свега романа "Сеобе" Милоша Црњанског, затим "Мајстор и Маргарита" Михаила Булгакова, као и "Групни портрет с дамом", који је урађен по литератури Хајнриха Бела.

Александар Петровић остао је упамћен по преплитању филма и литературе у својим остварењима.

Његови филмови добили су низ признања од награда у Пули, са највећег некадашњег југословенског филмског фестивала, преко канске награде, награде на Венецијанском фестивалу...

Након екранизације "Мајстора и Маргарите" и скидања филма са репертоара под оптужбом да је ријеч о "антикомунистичком филму", Петровић бива искључен са Катедре професора филмске режије на београдској Академији за филм, позориште, радио и телевизију и принуђен је да напусти земљу.

Велики њемачки писац и нобеловац Хајнрих Бел повјерава Петровићу екранизацију његовог "Групног портрета са дамом". Филм је приказан у Кану 1977. и био је номинован за "Златну палму".

Филм је у Њемачкој награђен Златном филмском траком за најбољу женску улогу која је припала Роми Шнајдер и Сребрном филмском траком за филм у цјелини.

Александар Петровић умро је у Паризу на данашњи дан 1994. године, оставивши иза себе низ филмских бисера, који нису само врх српске, већ и европске и свјетске кинематографије.