ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан23/08/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 25. АВГУСТА /СРНА/ - Данас је недјеља, 25. август, 237. дан 2019. До краја године има 128 дана.

 

325. - У Никеји завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Флавије Валерије Константин Велики; на сабору је осуђена аријевска јерес, успостављена доктрина о "Светом тројству" и реформисан Јулијански календар.

1270. - Умро француски краљ Луј Девети, који је током владавине од 1226. ојачао до тада слабу краљевску власт и предводио Шести и Седми крсташки рат.

1530. - Рођен руски цар Иван Четврти Васиљевич, назван Иван Грозни, први руски цар, који је ради стварања јаке централизоване државе јачао царско самодржавље и сузбијао самовољу бољара. Реформе је спроводио грубо, због чега је добио надимак "Грозни". Подигао је 1553. прву штампарију у Русији, а 1584. је ради јачања трговине са западном Европом изградио град Архангелск на ушћу Сјеверне Двине у Бијело море. Потукао је Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, тако да је Русија овладала цијелим воденим путем Волге, а потом је припојио Сибир.

1718. - Француски исељеници у Америци у Луизијани основали град Њу Орлеанс, назван тако у част француског војводе од Орлеана.

1744. - Рођен њемачки писац, историчар, филозоф и протестантски теолог Јохан Готфрид фон Хердер, који је дјелом "Идеје о филозофији историје човјечанства" знатно утицао на младог Јохана Волфганга Гетеа, књижевни покрет "штурм унд дранг" и њемачки романтизам. Као филозоф је покушао да измири материјализам Баруха де Спинозе с идеализмом Готфрида Вилхелма Лајбница и био противник формализма Имануела Канта. Једно од његових главних дјела је збирка народних пјесама "Гласови народа у пјесмама" у којој су и четири српске пјесме, укључујући "Хасангиницу" у Гетеовом преводу.

1776. - Умро шкотски филозоф, економиста и историчар Дејвид Хјум, који је критиком вјеродостојности метафизике, односно преиспитивањем принципа каузалитета, уздигао емпиристичко филозофско мишљење у Енглеској. Подстакао је критичку филозофију Имануела Канта и знатно утицао на позитивизам и логичко-емпиристичку филозофију. Претходник је класичних енглеских економиста и творац квантитативне теорије новца. Дјела: "Расправа о људској природи", "Морални, политички и литерарни огледи", "Филозофски оглед о људском разуму", "Политичке расправе", "Истраживање принципа морала", "Историја Енглеске", "Мој живот".

1819. - Рођен амерички детектив шкотског поријекла Ален Пинкертон, који је 1850. основао Националну детективску организацију "Пинкертон".

1822. - Умро енглески астроном њемачког порјекла Вилијам Хершел, који је 1781. открио планету Уран, што му је донијело чланство, а потом и положај предсједника у Лондонском краљевском друштву. Открио је и два од пет Уранових сателита и два Сатурнова сателита. Осматрањем маглина, двојних и многоструких звијезда и проучавањем Сунчевог система и галаксије Млијечни пут заслужио је назив творца звјездане /стеларне/ астрономије.

1825. - Уругвај објавио независност од Шпаније.

1839. - У Ужицу основана гимназија, међу најстаријим у Србији, тако да је овај град постао један од најзначајнијих културних центара западне Србије. Ученици те гимназије били су прваци социјалистичког покрета у Србији крајем 19. и почетком 20. вијека Радован Драговић, Димитрије Туцовић и Душан Поповић, истакнути професори, научници, филозофи, политичари - попут Љубомира Стојановића, Божидара Кнежевића, Љубомира Давидовића, Драгише М. Ђурића, Милана Предића.

1841. - Рођен швајцарски хирург Емил Теодор Кохер, добитник Нобелове награде за медицину 1909. Испитивао је функцију штитне жлијезде и знатно допринио развоју савремене хирургије.

1842. - У Крагујевцу уставобранитељи, на челу са Томом Вучићем - Перишићем, подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили с пријестола кнеза Михаила Обреновића, послије чега је Вучић у Београду, као "предводитељ народа", за кнеза прогласио Александра Карађорђевића.

1867. - Умро енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј, који је 1831. открио закон електромагнетске индукције, што је научни основ електротехнике, а 1833. два основна закона електролизе - основ електрохемије и учења о електрицитету с гледишта корпускуларне структуре. Открио је и везу магнетног поља и свјетлости, утемељио учење о физичком пољу, унапредио хемију и оптику. Његовим именом је названа мјерна јединица за електричну капацитивност - Фарад /ознака Ф/ - и више ефеката и уређаја: "Фарадејев тамни простор", "Фарадејев ефекат", "Фарадејев цилиндар", "Фарадејев број". Није био математичар, па је његове идеје и проналаске математички формулисао и разрадио енглески теоријски физичар Џејмс Клерк Максвел. Дјела: "Експериментална истраживања у електрицитету", "Експериментална истраживања у хемији и физици", "О разним силама у природи", "Предавања о хемијској историји једне свијеће".

1875. - Капетан Метју Веб постао први човјек који је препливао канал Ла Манш.

1900. - Умро њемачки филозоф пољског поријекла Фридрих Вилхелм Ниче, који је био заокупљен темама смрти Бога /и идејом натчовјека/, вољом за моћ и вечним враћањем. Оптуживан је да је створио идеолошку потку нацизма, али је то крајње произвољно тумачење озбиљна филозофска мисао одавно одбацила. У почетку је на њега снажно утицао Артур Шопенхауер, кад је настао спис "Рођење трагедије из духа музике", али је касније, супротно Шопенхауеру, развио идеју о потврђивању живота. Остала дјела: "Тако је говорио Заратустра", "Воља за моћ", "С оне стране добра и зла", "Сумрак идола", "Људско, одвећ људско", "Генеалогија морала", "Ече хомо", "Радосна наука", "Несавремена разматрања".

1912. - Рођен њемачки државник Ерих Хонекер, од 1976. до 1989. предсједник Њемачке Демократске Републике, кад је оборен с власти на таласу масовних антирежимских протеста. Као члана Комунистичке партије Њемачке, нацисти су га ухапсили 1935. и у концентрационим логорима је био до 1945. У Политбиро владајуће источноњемачке Јединствене социјалистичке партије Њемачке /комунисти/ је изабран 1958, први секретар је постао 1971, а генерални секретар 1976. Умро је 1994. у избјеглиштву у Чилеу.

1921. - САД потписале с пораженом Њемачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двије државе у Првом свјетском рата.

1930. - Рођен шкотски филмски глумац Шон Конери, који се прославио глумећи у вријеме хладног рата британског тајног агента Џејмса Бонда, лик из прича енглеског писца Јана Флеминга. Касније је играо у амбициознијим остварењима, у којима је потпуније изразио способност снажног и темпераментног тумачења импулсивних карактрера. Филмови: "Др Но", "Голдфингер", "Операција гром", "Из Русије, с љубављу", "Дијаманти су вјечни", "Завјереници", "Брдо изгубљених", "Зардоз", "Име Руже", "Никад не реци никад", "Праведни циљ".

1940. - Британско ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату бацило прве бомбе на Берлин.

1944. - Савезничке снаге ослободиле Париз у Другом свјетском рату.

1961. - Предсједник Бразила Жанио Квардос послије само седам мјесеци на том положају неочекивано поднио оставку, наводећи као разлог неидентификоване "окултне снаге".

1964. - Кенет Каунда постао први предсједник Замбије.

1965. - Сњежна лавина сручила се с глечера у швајцарским Алпима и затрпала 108 људи.

1972. - Кина први пут употријебила вето у Савјету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у свјетску организацију.

1988. - Иран и Ирак у Женеви почели преговоре без посредника о окончању осмогодишњег рата двије сусједне земље.

1989. - Послије 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде "Војаџер два" доспио до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тијела.

1990. - Савјет безбједности УН одобрио војну акцију против Ирака због напада те земље на сусједни Кувајт.

2008. - У депоу Архива Србије пронађена архивска грађа, деценијама необрађена и непозната историчарима, која открива нове појединости од значаја за проучавање историје Србије 19. и 20. вијека.