ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан24/08/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 26. АВГУСТА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 26. август, 238. дан 2019. До краја године има 127 дана.

 

1346. - У бици код Кресија на сјеверу Француске у Стогодишњем рату, у којој су трупе енглеског краља Едварда Трећег поразиле бројчано знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа Шестог, Енглези и Велшани у бици први пут употријебили само пјешадију и огромне лукове, назване "лонгбоуз", који су избацивали стријеле на изузетно велику даљину.

1541. - Султан Сулејман Други освојио Будим и анектирао Мађарску, која је до 1686. била турска провинција Будимски пашалук.

1676. - Рођен енглески државник Роберт Волпол, први британски премијер. Предсједник владе био је од 1721. до 1742, најдуже у историји Велике Британије.

1723. - Умро холандски природњак Антони фан Левенхук, који се - мада по струци књижар - бавио микробиолошким истраживањима и открио до тада непознати свијет микроорганизама. Брусећи оптичка сочива, створио је прве једноставне микроскопе, чему је потом посветио доста времена и конструисао око 400 микроскопа. Резултате истраживања крвних судова, структуре костију, мишића, еритроцита и сперматозоида објављивао је у издањима Лондонског краљевског друштва, чији је био члан.

1740. - Рођен француски проналазач Жозеф Мишел Монголфје, који је с братом Жаком Етјеном 1783. конструисао први ваздушни балон, напуњен загријаним ваздухом.

1743. - Рођен француски хемичар Антоан Лавоазије, један од твораца модерне хемије. Открио је да је ваздух смјеша кисеоника и азота, доказао је да је вода спој кисеоника и водоника, утврдио значај кисеоника за сагоријевање и оксидацију, поставио Закон о неуништивости материје, израдио низ нових метода за квантитативну хемијску анализу. Спаливши дијамант, доказао је да је то кристализовани угљеник. Револуционарни суд га је, са још 27 оптужених, осудио на смрт и погубио истог дана на гиљотини у мају 1794. на врхунцу јакобинског терора у Француској револуцији, под оптужбом да је "заступник убирања краљевског пореза".

1839. - Основана Прва београдска гимназија, најстарија средња школа у пријестоници Србије. Најприје је имала два разреда, три године касније пет, а професори су били махом Срби из Војводине. Кроз њу је прошла плејада истакнутих личности српске историје, науке, умјетности и културе, укључујући Петра Кочића, Милована Глишића, Јована Скерлића, Јована Цвијића, Михаила Петровића - Аласа, краља Петра Првог Карађорђевића, Живојина Мишића, Степу Степановића, Гаврила Принципа, Мошу Пијаду, Светозара Глигорића.

1883. - Почела тродневна ерупција вулкана Кракатоа - на истоименом индонезијском острву, између Јаве и Суматре - у којој је двије трећине острва одлетјело у ваздух. У ерупцији, која се чула на удаљености од 5.000 километара и у огромним таласима на западној Јави, живот је изгубило 36.000 људи.

1899. - Рођен српски писац Радојко Јовановић, познат као Раде Драинац, боем, бунтовни анархоиндивидуалиста, вјечити путник заљубљен у далеке хоризонте, аутор непосредних лирских исповијести. Дјела: збирке пјесама "Модри смех", "Еротикон", "Лирске минијатуре", "Дах земље", приповијетке "Срце на пазару", роман "Шпански зид".

1906. - Рођен амерички вирусолог, поријеклом пољски Јеврејин - Алберт Брус Сејбин, проналазач вакцине против полиомиелитиса /заразна дјечја парализа/. Сејбинова вакцина, справљена од ослабљених вируса, први пут је масовно примијењена у СССР-у. Био је професор Медицинског колеџа Универзитета у Синсинатију /САД/, потом предсједник Вајсмановог института у Израелу.

1910. - Умро амерички филозоф и психолог Вилијам Џејмс, творац персоналистичке верзије прагматизма, према којој у основи истинитог сазнања лежи "воља за вјеровањем". Дјела: "Прагматизам", "Принципи психологије", "Воља за вјеровањем", "Есеји о радикалном емпиризму", "Разлике у религиозном искуству".

1914. - Рођен аргентински писац Хулио Кортасар, један од најзначајнијих у латиноамеричкој литератури, мајстор кратке приче. Мотиви игре, ритуала и мита су га уврстили међу највећа имена свјетске књижевности. Проблеме комуникације и самоће у мегалопилисима Америке и Европе рјешавао је неочекиваним фантастичним обртима, у широком тематском дијапазону, од преиспитивања умјетности и стварности до ангажоване социјално-политичке садржине. Дјела: збирке приповиједака "Тајно оружје", "Крај игре", "Све ватре огањ", "Неко ко овуда иде", "Толико волимо Гленду", "Прогонитељ", романи "Школице", "Мануелова књига", књижевни огледи "Посљедња рунда", "Историја кронопија и фама", "Пут око дана за 80 свјетова", путопис "Аутонаути космопута".

1920. - Ратификован 19. амандман Устава САД, којим су жене добиле право гласа.

1934. - Адолф Хитлер затражио од Француске да Њемачкој уступи област Сар, која је Версајским уговором послије Првог свјетског рата стављена под француску управу.

1939. - Објављен споразум југословенског премијера Драгише Цветковића и вође Хрватске сељачке странке Владимира Мачека и уредба о установљењу бановине Хрватске. У њен састав су ушле Савска и Приморска бановина и срезови Дубровник, Шид, Илок, Брчко, Градачац, Дервента, Травник и Фојница, који никад дотад нису били дио Хрватске.

1942. - Њемачка армија стигла до Стаљинграда, гдје потом у најважнијој бици Другог свјетског рата претрпјела катастрофалан пораз, који је означио почетак краја њемачке војне силе.

1944. - Бугарска, савезница нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату - суочена с незадрживим надирањем совјетских трупа - саопштила је да иступа из рата.

1945. - Треће засједање Антифашистичког вијећа националног ослобођења Југославије у Београду потврдило одлуке донесене послије засједања АВНОЈ-а у Јајцу 1943. и усвојило препоруке савезничке конференције на Јалти. Донесена је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су послије Првог свјетског рата прикључени Италији: Словеначко приморје, Бенешка Словенија, Трст, Истра, Ријека, Задар и острва Ластово и Палагружа. АВНОЈ је промијенио име у Привремену народну скупштину.

1972. - Отворене 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације "Црни септембар" на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста.

1974. - Умро амерички пилот Чарлс Линдберг, који је 1927. први сам авионом прелетио Атлантски океан.

1978. - Венецијански кардинал Албино Лучани постао папа Јован Павле Први. Умро је 33 дана касније, званично због срчаног удара, али је остала сјенка сумње да је отрован због ставова опречних врховима ватиканске курије.

1978. - Јан Зигмунд као први Нијемац полетио у космос у совјетском броду "Сојуз 31".

1982. - Аргентинска влада укинула забрану дјеловања политичких партија.

1991. - Послије напада хрватских паравојних јединица на касарну ЈНА почеле су борбе у Вуковару. Претходно су хрватске снаге киднаповале грађане као таоце, намјеравајући да их употријебе као живи штит. Снаге ЈНА су позвале хрватске јединице на предају, које су то одбиле, па су борбе настављене до ослобођења Вуковара 18. новембра 1991.

1993. - Предсједник Русије Борис Николајевич Јељцин потписао споразум о пријатељству са Чешком, пошто је осудио инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1996. - Јужнокорејски суд осудио бившег предсједника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог насљедника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора.

1997. - Фредерик Вилем де Клерк, посљедњи бијелац предсједник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.

2001. - У Београду нестао бивши предсједник Предсједништва Србије Иван Стамболић.

2004. - Радикални исламски свештеник Абу Хамза ал Масри ухапшен због сумње да је починио или припремао терористичка дјела у Великој Британији.

2004. - Врховни суд Чилеа укинуо имунитет бившем диктатору Аугусту Пиночеу /88/, чиме је омогућено да буде кривично гоњен због кршења људских права током своје 17-годишње владавине.

2006. - Девет лица теже и лакше повријеђено од експлозије бомбе коју је на кафић у непосредној близини моста који раздваја сјеверни од јужног дијела Косовске Митровице бацио 16-годишњи албански младић.