ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан19/09/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Данас је субота, 21. септембар, 264. дан 2019. До краја има 101 дан.

 

19. п. н. е. - Умро римски писац Публије Вергилије Марон, творац дјела у којима је величао римску прошлост и вијековима био узор европским пјесницима. У јуначком епу "Енејида" /12 књига, 9.896 хексаметара/, писаном 11 година, по угледу на Хомера, описао је тројанског јунака Енеју који је послије дугих лутања и борби дошао у Лацијум и постао родоначелник Римљана. Остала дјела: "Пастирске пјесме" /еклоге, 900 хексаметара/, "Пјесме о пољопривреди" /георгике, 2.000 хексаметара/.

1327. - Енглеског краља Едварда Другог у замку Беркли убили супруга Изабела од Француске и њен љубавник Роџер де Мортимер. Краљичин љубавник је потом владао у име престолонасљедника Едварда Трећег, који га је 1330. затворио и погубио.

1452. - Рођен италијански вјерски реформатор Ђироламо Хијеронимус Савонарола, доминикански калуђер, који је нападао моралну исквареност римске курије, посебно папе Александра Шестог. Подстакао је и водио устанак у Фиренци 1494, збацио с власти Пјетра де Медичија и протјерао породицу Медичи, прогласио републику и створио теократски обојен демократски поредак, али и унио дух вјерске хистерије. Папа га је искључио из римокатоличке цркве, а 1498. је ухапшен у борби и потом спаљен у Фиренци. Дјела: "Проповиједи", "Испитивање савјести".

1792. - У Француској на првој сједници Конвента, на приједлог Колоа д'Ербуа, збачена монархија.

1832. - Умро шкотски писац Валтер Скот, творац модерног историјског романа. У романима који се одликују живошћу, занимљим појединостима, драматиком и разноликошћу, исказао се као мајстор у стварању заплета и живих ликова. Скупљао је и народне пјесме и писао епове из историје Шкотске. Превео је на енглески језик српску народну пјесму "Хасанагиница". Дјела: романи "Веверли", "Гај Манеринг", "Старинар", "Роб Рој", "Ајванхо", "Талисман", "Кенилворт", "Квентин Дервард", "Гроф Роберт".

1846. - Рођен српски политичар и писац Светозар Марковић, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. По повратку са студија у Швајцарској - гдје је упознао Карла Маркса, Николаја Гавриловича Чернишевског, Дмитрија Ивановича Писарева - покренуо је 1871. први социјалистички лист на Балкану "Раденик". Убрзо је протјеран из Србије и годину дана је живио у Новом Саду. По повратку је 1873. и 1874. покренуо листове "Јавност" и "Глас јавности", а 1875. "Ослобођење". Због штампарске кривице одлежао је девет мјесеци у пожаревачком затвору, одакле је изашао тешко болестан. Изучавао је самоуправу и национално питање југословенских народа, залажући се за федеративно рјешење. Чланцима "Реални правац у науци и животу", "Певање и мишљење" и "Реалност у поезији" снажно је утицао на српску књижевност крајем 19. вијека. Политичке идеје је разрадио у дјелу "Србија на истоку", најзначајнијем и најоригиналнијем спису.

1860. - Умро њемачки филозоф Артур Шопенхауер, чија је филозофија дубоко песимистична, чак мрачна: индивидуална егзистенција је бескрајна патња, овај свијет је најгори могућни свијет, а основно морално осјећање јесте сажаљење. Дјела: "О четвороструком коријену принципа довољног разлога", "Свијет као воља и представа", "Парерга и паралипомена".

1866. - Рођен енглески писац Херберт Џорџ Велс, родоначелник научно-фантастичне литературе, аутор многих популарно-научних, историјских, социјалних и фантастичних романа и приповиједака. Дјела: "Рат свјетова", "Временска машина", "Историја свијета", "Острво доктора Мороа", "Храна богова", "Невидљиви човјек", "Нови Макијавели", "Тоно Банги", "Човјечанство", "Нови свијет", Наука о животу", "Кипс".

1867. - Рођен амерички политичар Хенри Луис Стимсон, министар рата САД од 1911. до 1913. и од 1940. до 1945, идејни творац највећег појединачног ратног злочина у историји човјечанства. На његову препоруку предсједник САД Хари Труман је одлучио да у августу 1945. баци атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, премда је Јапан практично већ био поражен у Другом свјетском рату.

1909. - Рођен гански државник и публициста Кваме Нкрумах, први премијер и предсједик Гане, истакнути борац против колонијализма и лидер покрета несврстаности. Дјела: "Аутобиографија Кваме Нкрумаха", "Говорим о слободи", "Африка се мора ујединити", "Неоколонијализам, посљедњи стадијум империјализма", "Конгоански изазов", "Глас из Гане", "Велика лаж", "Тамни дани Гане", "Приручник револуционарне борбе", "Спектар црне моћи".

1915. - Умро српски археолог и историчар умјетности Михаило Валтровић, први професор археологије на Великој школи у Београду, управник Народног музеја, оснивач Српског археолошког друштва, члан Српске краљевске академије. Покренуо је часопис "Старинар" и међу првима истраживао српску средњовјековну архитектуру и умјетничко-занатлијске предмете из средњег вијека. Дјела: "Грађа за историју умјетности у Србији", "Поглед на стару српску црквену архитектуру".

1938. - Влада Чехословачке пристала на британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Њемачкој.

1939. - Румунски фашисти, припадници "Гвоздене гарде", убили премијера Румуније Арманда Калинескуа, противника Трећег рајха.

1964. - Малта постала независна послије 164 године британске владавине.

1973. - Југославија прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана након што је генерал Аугуст Пиноче извео пуч, уз помоћ САД, у којем је убијен социјалистички предсједник Салвадор Аљенде.

1974. - Умро амерички филмски глумац Волтер Бренан, први глумац добитник три "Оскара", вјероватно најчувенији епизодиста свих времена. Филмови: "Франкештајнова невјеста", "Фурија", "Дођи и узми", "Западњак", "Кентаки", "Имати и немати", "Моја драга Клементина", "Црвена ријека", "Рио Браво".

1976. - Бивши чилеански министар Орландо Летелије погинуо у атентату у Вашингтону од експлозије бомбе подметнуте под његов аутомобил.

1992. - Мексико и Ватикан успоставили пуне дипломатске односе послије прекида од 130 година.

1993. - Предсједник Русије Борис Јељцин распустио парламент, који му је угрозио власт избором потпредсједника Александра Руцкоја за вршиоца дужности шефа државе.

1996. - У авиону предсједника Колумбије Ернеста Сампера, који је требало да путује у САД, на аеродрому у Боготи, послије анонимне пријаве, пронађено скоро четири килограма хероина, што је изазвало лавину оптужби и сумњичења шефа државе за везе с наркомафијом.

1999. - На Тајвану у земљотресу погинуло више од 2.100 људи.

2000. - НАТО послао појачање на Космет од 2.000 војника из западне Европе да би било спријечено "могуће насиље између Срба и Албанаца".

2000. - Окружни суд у Београду прогласио кривим и осудио на 20 година затвора западне лидере и чланице НАТО због кривичних дјела против човјечности и међународног права, које су починили нападе на СРЈ. "Потјерница" је расписана за лидерима САД, Енглеске, Француске, Њемачке и челницама НАТО.

2003. - Окончана 14-годишња мисија америчке свемирске сонде "Галилеј". Летјелица изгорјела када се срушила на планету Јупитер.

2004. - Македонски МУП забранио, на захтјев канонски непризнате Македонске православне цркве, епископима Српске православне цркве да улазе у Македонију и пролазе преко њене територије.