ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво20/09/2019

СУТРА 115 ГОДИНА ОД КРУНИСАЊА КРАЉА ПЕТРА

 

БЕОГРАД, 20. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Сутра се навршава 115 година од крунисања краља Петра Првог Карађорђевића, који се залагао за уставно уређење Србије, био познат по својој либералној политици и омиљен у народу.

 

Петар Први крунисан је 21. септембра 1904. године, након Мајског преврата.

У Мајском преврату, у ноћи са 28. на 29. маја 1903. године, војска је извела државни удар у којем су убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга, чиме је са српског пријестола збачена та династија, а за краља проглашен Петар Први Карађорђевић, што је потврдила и Народна скупштина.

Петровим доласком на престо, династија Карађорђевић се након 45 година поново нашла на челу српске државе, а сам краљ се суочио са озбиљним препрекама због унутрашње политичке борбе у Србији, али и односа са Аустроугарском.

Аустроугарска монархија, прво наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито након кризе изазване одлуком Беча да анектира БиХ 1908. године.

Краљ Петар Први је син кнеза Александра Карађорђевића, који је 1858. године, након Светоандрејске скупштине, био присиљен да абдицира и са породицом живи у иностранству.

Основну школу и гимназију Петар је завршио у Београду, школовање наставио у Женеви и Паризу, гдје је и завршио чувену Војну академију "Сен-Сир".

Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату, а у устанку српског народа у БиХ против Османског царства придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић.

Петра је 1897. године као кнежевића у Русији примио руски цар Николај Други Романов, у оквиру јачања његове политичке активности за повратак у Србију, гдје је на власти била династија Обреновић, а 1901. године настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.

Био је ожењен црногорском кнегињом Зорком, најстаријом кћерком кнеза Николе.

Током владавине Петра Првог Карађорђевића, Србија је учествовала у Првом и Другом балканском рату, који су окончани побједом српске војске и ослобађањем Рашке области, Косова и Метохије и Македоније.

Краљ Петар Први пренио је у јуну 1914. године краљевска овлаштења на свог сина, престолонасљедника Александра, због, према званичном образложењу, болести, али је до повлачења дошло након што је криза настала око распуштања владе ријешена у корист Николе Пашића.

Мјесец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је почео Први свјетски рат, у којем је српска војска, послије величанствених побједа на Церу и Колубари, била принуђена на повлачење. У рат су 1915. године ушле аустроугарске савезнице Њемачка и Бугарска.

Остарјели краљ Петар Први повлачио се заједно са српском војском преко Албаније. Албанска голгота оставила је велики траг на здравље краља Петра, који је, ипак, доживио да дочека коначно ослобођење Србије.

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године, постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је био до смрти 16. августа 1921. године.

Умро је у Београду, а сахрањен у својој задужбини - Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, код Тополе. У српском народу остао је упамћен као краљ Петар Први Ослободилац.