ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура23/10/2019

ОТВОРЕНА МУЛТИМЕДИЈАЛНА ПОСТАВКА О ЖИВОТУ НАКОН ЗЕМЉОТРЕСА

 

БАЊАЛУКА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ - Мултимедијална поставка о животу у Бањалуци након разорног земљотреса који је погодио град 27. октобра 1969. године, отворена је данас у атријуму Градске управе.

 

Предсједник Филателистичког друштва Бањалука и аутор изложбе Горан Бараћ рекао је новинарима да је данас отворена прва у низу изложби којима ће у Бањалуци бити обиљежено 50 година од земљотреса који је разорио овај град.

Он је навео да је организатор овог догађаја Филателистичко друштво Бањалука и да се мултимедијална поставка састоји од три дијела.

Први дио поставке чини изложба 24 репродукције фотографија и негатива које су од новембра 1969. до средине марта 1970. године снимили бањалучки фото-аматери Радивој Радановић, Александар Сјериков и Љубинко Бато Смољановић.

"Други дио поставке чини пројекција архивских филмова о бањалучком земљотресу које су својим аматерским камерама формата осам са 16 милиметара снимили бањалучки кино-аматери Ивица Куртовић, Миодраг Шобот и Љубинко Бато Смољановић", рекао је Бараћ.

Он је истакао да је значај ове мултимедијалне поставке у томе што фотографије и негативи, чије су репродукције изложене, никада раније нису виђени у јавности јер су претходних пола вијека били дио приватних колекција фото-аматера.

"Више од половине кадрова никада јавно није приказано", рекао је Бараћ.

Он је додао да су трећи дио мултимедијалне поставке артефакти које је Филателистичко друштво Бањалука издало поводом 30 и 50 година од бањалучког земљотреса, истичући да је ријеч о пригодним ковертама и жиговима којима је обиљежено страдаље Бањалуке у земљотресима.

Бараћ каже да је неправедно заборављена улога Живка Бабића, тадашњег начелника општине, који је наредбом да 26. октобра 1969. године не раде школе у Бањалуци помогао да буде избјегнут још већи број жртава.

"Живко Бабић је неправедно заборављен, рекао бих чак да је он херој, јер да није било те одлуке 26. октобра 1969. године поподне Бањалука би бројала на стотине мртвих", рекао је Бараћ.

Он је додао да су 27. октобра 1969. године у земљотресу највише страдале бањалучка Гимназија, Медицинска школа и Основна школа "Змај Јован Јовановић" које су могле да буду пуне ђака.

Бараћ је изразио очекивање да ће Живко Бабић у неком наредном периоду, односно његова улога у бањалучком земљотресу бити валоризована и да ће макар постхумно добити оно што је заиста и заслужио.

Начелник бањалучког Одјељења за културу, туризам и социјалну политику Невен Станић рекао је да ће посјетиоци поставку моћи да погледају до 31. октобра сваким радним даном.

Станић је навео да је ријеч о пројекту који је подржао град Бањалука кроз јавни позив, нагласивши да је низ догађаја везан за обиљежавање 50 година од земљотреса у Бањалуци.

Он је за сутра најавио отварање изложбе у организацији Музеја Републике Српске под називом "50 година од земљотреса у Бањалуци 1969-2019, аутора Миленка Ђорђевића", за суботу, 26. октобар, изложбу под називом "Земљотрес у Бањалуци - 1969, солидарност, обнова и изградња" у организацији Музеја савремене умјетности Републике Српске, Архива Српске и Удружења архивских радника, која ће бити оворена у Банском двору.

Станић је рекао да се обиљежавањем 50 година од разорног земљотреса жели његовати историја и показати како је Бањалука након овог немилог догађаја успјела да се обнови и постане модеран град.

Земљотрес у октобру 1969. девастирао је комплетан град. Живот је изгубило 15 људи, 1.117 је теже или лакше повријеђено. Материјална штета је била огромна.

На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да куца 27. октобра 1969. године у 9.11 часова, као подсјетник на разорни потрес који је задесио Бањалуку прије пет деценија.