ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 04/11/2019

ЧЕТРНАЕСТОГОДИШЊАК ОПСЈЕДНУТ СТРИПОМ И ДРУГИМ СВЈЕТСКИМ РАТОМ

 

Стрип "Нацистички зомби" ради већ шест мјесеци. Радња је смјештена у 1945. годину када Њемачка већ губи рат и Хитлер у свом посљедњем покушају наређује план "З"

 

Пише: Катарина ПАНИЋ

ПРИЈЕДОР, 4. НОВЕМБРА /СРНА/ - Дјечак Иван Матановић /14/ из Приједора пасионирани је љубитељ и цртач стрипа и ових дана завршава свој први озбиљнији подухват - трилогију "Нацистички зомби", за коју вјерује да ће наћи пут до издавача.

Иван је већ са двије године почео да црта трећу димензију. Отац му је објаснио простор и тако је брзо и лако то схватио да више уопште није цртао дводимензионлно. У школи кажу да боље црта "голом" руком него друга дјеца уз помоћ прибора.

Већ седам година Иван похађа часове у школи цртања и сликања академског сликара и предсједника Удружења ликовних умјетника Приједора Бориса Еремића.

Стрипове је почео цртати кад је као мали боравио код баке и деде, а деда му куповао папир. Његови најближи кажу да има такву пажњу и концентрацију да цртати може сатима.

Иван прича да стрип "Нацистички зомби" ради већ шест мјесеци и да је причу смислио инспирисан видео игрицама, стриповима и филмовима које је комбиновао са својим идејама.

Радња је, истиче он, смјештена у 1945. годину када Њемачка већ губи рат и Хитлер у свом посљедњем покушају наређује план "З" који призива мртве у рат, али се претходно морају наћи и спојити четири дијела једне реликвије.

"Међутим, Нијемци губе контролу над зомбијима и настаје инвазија ових створења. Американци шаљу тим састављен од америчког снајперисте, совјетског војника, њемачког научника који проучава древне реликвије и њемачког официра да заустави зомбије", приповиједа Иван и додаје да не може открити више детаља док стрип не буде објављен.

Показује таблу стрипа и појашњава да графитна оловка не може да се штампа, па ће све прећи или тушем или танким фломастером, а наставник Борис ће му помоћи око насловнице и око тражења издавача. Прилази наставнику и показује му скице за наредни стрип "Штурмтрупен" који говори о успонима, падовима и комичним ситуацијама једне њемачке јединице у којој је један Италијан.

"О, поједноставио си цртеж. Бићеш ти стрип аутор, ту нема приче", говори му Еремић.

Еремић каже за Срну да је Иван посебно дијете - чудо од дјетета и да креативну дјецу треба подржати.

"Фасцинантно је да дијете тих година има такав континуитет у раду да прави стрип од стотину страна, да у глави има читаву причу, разрађене ликове, тематику и атмосферу и да његов рад има све елементе стрипа", наводи Еремић и додаје да ће објављивање стрипа за Ивана бити огромна радост.

Иванова мама Славица каже да он тражи пажњу, да тражи да се разговара и да се слуша, затим да много зна и да га много шта занима, те да га је тешко пратити, а да оно што га највише интересује прелази у опсесију. Осим стрипа, Иванова опсесија је и Други свјетски рат.

"Један наставник му је рекао да изгледа да он не зна само још имена војника који су учествовали у Другом свјетском рату. Његова млађа сестра тражи собу за себе, јер не може више да гледа све те шљемове, униформе, Титове слике и пушке", прича Славица.

Његов отац Горан Срни каже да је Иван, док је био млађи, био залуђен возовима. Куповали су му играчке и макете возова, стално је тражио да га воде на жељезничку станицу у Приједору у вријеме доласка и одласка возова, путовали су на Мокру Гору да се вози Шарганском осмицом, бирали смјештај у некадашњим зградама жељезничких станица претвореним у мотеле да би, кад се пробуди, прво што види био воз, а с једним машиновођом, познаником својих родитеља, формирао је композицију.

"А онда смо му прије четири године дали да погледа филм `Валтер брани Сарајево` због воза `Ћире` на прузи Вишеград – Сарајево. Откад је видио ту експлозију воза, не јењава његово интересовање за Други свјетски рат. Тротомну енциклопедију једног холандског издавача прочитао је на распусту и од тада `гута` све што се тога рата тиче, углавном кроз књиге, филмове и стрип", рекао је отац Горан.

Као што познаје историјат жељезничког саобраћај до у детаље, тако познаје и Други свјетски рат. У почетку је његово интересовање било ограничено на овдашње просторе, а затим се ширило даље и даље и на крају заокружило с Пацификом.

Када је био трећи и четврти разред наставници историје су га позивали да држи предавања ученицима седмог и осмог разреда.

"Тражио ми је да му купим детектор за метал да иде по Козари тражити шљемове. Када смо гледали филм `Данкирк` рекао је да је грешка што су у кадру валови јер их приликом стварног искрцавања није било. Познаје одлично битке, стретегије и војсковође", говори Горан.

Сјећа се да је у почетку Иван придавао више пажње дисциплини и духу њемачке војске, а да данас то више не жели ни признати, него му је Совјетски савез на првом мјесту.

"Због те своје русофилије почео га је занимати историјат комунистичког покрета. Сад је прочитао и Манифест Комунистичке партије. Каже да ће у Москви студирати. Енглески говори перфектно, а њемачки избјегава јер га поистовјећује с Хитлеровом идеологијом. Али, недавно га је похвалила и наставница њемачког јер је једини у одјељењу знао ко је Ана Франк", наводи Иванов отац.