ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура09/11/2019

ПРИКАЗАН ФИЛМ "РАТНЕ ПРИЧЕ СА КОШАРА"

 

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 9. НОВЕМБРА /СРНА/ - Документарно-играни филм "Ратне приче са Кошара", који описује битку дугу 67 дана на граници Албаније и Савезне Републике Југославије 1999. године, вечерас је премијерно приказан у Културном центру у Источном Новом Сарајеву.

 

Аутор филма Слађана Зарић рекла је да битке на Кошарама и Паштрику представљају нову историју Србије, односно тадашње Југославије, те да би судбина народа на Косову и Метохији била сасвим другачија да је тада успјела офанзива ОВК и пробијена граница, као и да данас не би причали о Резолуцији 1244 УН.

"Чињеница да су водили борбу на планинама које се зову Проклетије говори какви су били услови, гдје је смрт сваког тренутнка била присутна, од минобацача, снајпера, касетних бомби. Вечерас је с нама један од војника који је настрадао од касетних бомби. То су момци који су од 9. априла до 14. јуна 1999. године бранили оно што је у том тренутку била граница њихове отаџбине", навела је Зарићева.

Зарићева је рекла да је покушала да документује причу учесника битке на Кошарама и да се на тај начин захвали њеним храбрим учесницима, те је изразила задовољство што је њено документарно остварење видјела публика у Источном Сарајеву.

Задовољство што су вечерас у препуном Културном центру Источно Ново Сарајево изразили су учесници битке на Кошарама Дарко Анђелковић звани Рашка и Иван Дражић, који су поручили да је поента овог окупљања истакли да се на млађим генерацијама покаже како се бранила отаџбина.

"Ми смо то на најбољи начин као двадесетогодишњаци показали. Поносни смо на то што смо осујетили планове терориста који су жељели да продру преко Кошара и окупирају нашу земљу", рекао је Анђелковић.

Анђелковић је напоменуо да се дуго ћутало о бици на Кошарама у којој је укупно погинуло 119 припадника Војске Југославије од чега је 1999. године животе изгубило 108, а на истом потезу 1998. године 11 војника.

"Више нас је бољело ћутање него сама битка. Све до појаве овог филма наши људи нису ни знали шта смо преживјели током 69 дана напада", нагласио је Анђелковић.

Дражић је подсјетио како је много надмоћнији непријатељ, које су подржавале и НАТО снаге, мислио да ће лако завршити са граничарима карауле Кошара, као и са припадницима 63. Падобранске и 125. Моторизоване бригаде тадашње Војске Југославије али су се преварили.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић подсјетио је да је филм прије неколико мјесеци приказан у Бањалуци, а да ни друге општине у Републици Српској неће обићи.

"Наметнути рат који смо имали од 1991. до 1995. године и рат на Косову 1999. године представља борбу српског народа за опстанак и на вјековним огњиштима, чување граница Републике Српске и Србије. Управо Кошаре говоре и о НАТО агресији на Србију", рекао је Којић.

Он је поручио да се ни на који начин страдање Срба не треба раздвајати без обзира на ријеку Дрину, која је условно речено граница.

"Ми смо један народ који има исти циљ – опстанак на својим огњиштима", рекао је Којић и додао да Републички центар ради на филму о пробоју Коридора заједно са Застава филмом Министарства одбране Србије и РТС-ом.

Којић је изразио увјерење да ће се радити и документарни филм о биткама које су се водиле на Сарајевско-романијској регији.

Иницијатор приказивања документараног филма о Кошарама у Источном Сарајеву је предсједник Удружење ампутираца Источно Сарајево Срђан Јеремић, који је изразио задовољство због успјеха који је овај документарац постигао.

"Пошто познајем лично неке од учесника, желио сам да дио атмосфере која је била на Кошарама буде и у Источном Сарајеву", рекао је Јеремић.