ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво14/11/2019

ДАЧИЋЕВА СВЈЕДОЧИЛА О СТРАДАЊУ ЧЛАНОВА НАЈУЖЕ ПОРОДИЦЕ

 

САРАЈЕВО, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - На суђењу оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Мила Дачић рекла је да је два дана након напада на то село на телевизији гледала сахрану убијених Срба, међу којима су били и чланови њене најуже породице и рођаци.

 

На почетку данашњег свједочења, Дачићева је објаснила да се страдали чланови њене породице презивају Бунијевац, те да је грешком, приликом уписа у матичне књиге умрлих, написано Буњевац.

Она је навела да су јој убијени отац Ђорђо, мајка Ковиљка, брат Горан, стриц Рајко, стрина Миросава и њени синови Ранко и Милан са супругом Славојком.

Дачићева је рекла да су у нападу на село Чемерно убијени и Рашевићи, Трифковићи и Дамјановићи.

Она је испричала да су њени родитељи и већина становника из Дебеле Међе напустили то село након нестанка рођака Пере Бунијевца на повратку кући из Округлице.

У том периоду, каже она, након пада гранате на кућу у Илијашу, гдје је живјела са дјецом, 10. јуна је кренула на Соколац. На аутобуској станици је видјела стрица Милана Мичића који јој је рекао да су сви отишли из Дебеле Међе, једни на Чемерно, а други у Бргуле.

Према њеним ријечима, на паузи у мјесту Средње конобарица им је рекла да је "изгледа био напад на Чемерно и да је све попаљено", док јој је ујак на Сокоцу рекао да је нешто чуо, али да није сигуран.

"Сутрадан сам чула ванредне вијести преко радија да је на Чемерну све побијено и попаљено, а међу убијенима су били моји родитељи и рођаци. То су ми потврдили и у Црвеном крсту. Након два дана, 12. јуна 1992. на телевизији сам гледала њихову сахрану на Чемерну. Тада сам видјела преживјеле рођаке Момира и Недељка, стричеве Аћима и Радета, а били су присутни и Петар Рашевић и Јован Дамјановић, рекла је Дачићева.

Каже да је од стрица Радета касније сазнала да су убијени на најбруталнији начин, маљевима и сјекирама, а да јој је стриц Аћим испричао како су муслимани прелазили преко трапа у којем се он сакрио.

"Када је изашао из трапа, стриц је рекао да је превртао лешеве тражећи некога живог. Нашао је рањену Бранку која је по доласку наше војске пребачена хеликоптером на лијечење", испричала је Дачићева.

Током сусрета са тетком Ранком Суботић, која је у том периоду живјела у Брези, Дачићева је сазнала да је након напада на Чемерно у том мјесту организовано велико славље и да је "Алија некога за то одликовао".

Данашње рочиште почело је саслушањем бившег припадника Територијалне одбране /ТО/ Какањ Самира Карамује који је рањен током акције на Чемерну.

Карамуја је изјавио да је био припадник вода којим је командовао Теуфик Турудић Туфо, а који им је на ???Влахињу рекао да по наредби иду на Чемерно.

"Осим Туфиног вода, у групи од двадесетак људи били су и неки из ТО Бреза. Ишли смо пјешке и послије дугог и тешког хода стигли у Корита гдје је већ била нека јединица ТО. Навече, 9. јуна, кренули смо на Чемерно и у зору стигли на брдо изнад њега. Испред хаубице на коју смо кренули била је кућа са помоћним објектима. Почела је пуцњава и док сам преко чистине претрчавао до штале, иза леђа сам чуо јаку детонацију која ми је одсјекла ноге", свједочио је Карамуја.

Он је додао да су га крвавог и у полусвјесном стању извукли људи из Корита који су за њима ишли као логистичка подршка, те пребацили у Махмутовића ријеку гдје му је указана помоћ. Одатле је, каже, санитетом пребачен у болницу у Брези.

Карамуја је рекао да је чуо да је на Чемерну погинуо Рахман Ковач, те да је неколико припадника ТО рањено, међу којима и Теуфик Турудић.

Овај свједок је данас рекао да је видио како кроз прозор једне куће пуцају војници, док је у изјави Агенцији за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ током истраге навео да је видио цијеви оружја, те да је чуо да су људи који су пуцали, убијени након предаје.

Карамуја је данас тврдио да он такву изјаву није дао у Сипи, те потврдио браниоцима оптужених да му је записник прочитан са монитора након давања исказа током којег су му сугерисана нека презимена.

Тужилаштво БиХ терети Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим лицима свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.

Наставак суђења заказан је за 28. новембар.