ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво14/11/2019

БОЉОМ САРАДЊОМ ИНСТИТУЦИЈА РАНИЈЕ ОТКРИВАТИ И ШТИТИТИ ЗЛОСТАВЉАНУ ДЈЕЦУ

 

ФОЧА, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - Република Српска развила је низ законских и институционалних механизама за додатну заштиту дјеце, али је много проблема у њиховој примјени и потребна је много боља сарадња између институција, поручено је са данашњег округлог стола у Фочи на којем се говорило о заштити права дјеце и борби против насиља над њима.

 

На округлом столу који су на Медицинском факултету организовали Центар за злостављану и занемарену дјецу при Дјечијем одјељењу фочанске Универзитетске болнице и Омбудсман за дјецу Републике Српске, наведено је да су у Српској присутни сви облици насиља над дјецом, од физичког, сексуалног, вршњачког, интернет до емотивног насиља.

Специјалиста медицинске психологије у Универзитетској болници Фоча Александра Саламадић каже да емотивно злостављање код дјеце оставља тешке посљедице - душевне, али и физичке, попут психосоматских болести, а да се о њему најмање прича и најмање води рачуна.

"Сваки развод брака оставља страшне посљедице по дијете које се осјећа невољено, депресивно је или агресивно, има веома ниско самопоштовање, примијети се да га губимо, да је отуђено. Код мале дјеце видимо сметње са говором, па нам их због тога доводе, а у ствари ми откријемо да је у питању емотивно злостављање или је дијете слабо у учењу, а у позадини је, такође, овај вид злостављања", рекла је Саламадић.

Кроз Центар за злостављану и занемарену дјецу, једини такве врсте у Српској, до сада је прошло 96 дјеце.

Руководилац Центра, декан Медицинског факултета Дејан Бокоњић каже да се дјеци овдје пружа помоћ и да се шаљу на психичку и физичку рехабилитацију.

Он наводи да је циљ округлог стола да се побољша комуникација са основним и средњим школама, центрима за социјални рад, домовима здравља и полицијским управама, те да се њихов кадар на неки начин едукује како да лакше примијете симптоме на дјетету који указују на злостављање, коме и како да пријаве.

"Такође, водимо борбу да се у наставне програме медицинских и педагошких факултета укључи предмет о правима дјеце, гдје би се причало како препознавати и приступати таквој дјеци", навео је Бокоњић.

Он је напоменуо да је вршњачко насиље у порасту и то његов облик када се више дјеце удружи против једног да би га злостављали.

"Нажалост, пораст је и сексуалног насиља над дјецом, имамо већ више од 15 случајева. Имамо починиоце који су добили вишегодишње и вишедеценијске затворске казне. Много је и дјеце која пате због развода родитеља", упозорио је Бокоњић.

Он је додао да ће у наредном периоду фокус овог Центра бити на раду са дјецом након изоловања из средине гдје је злостављач.

"Идеја је да се максимално посветимо раду са том дјецом након свега, да их поново социјализујемо, укључимо у средину, да им покушамо излијечити бол и трауме и да им кажемо да овај свијет није толико црн колико се њима у том тренутку чини", рекао је Бокоњић.

У 2018. години институција Омбудсмана за дјецу обрадила је 137 предмета разних облика злостављања и занемаривања дјеце.

Дјечији омбудсман Драгица Радовић каже да је број злостављане и занемарене дјеце далеко већи.

Она је навела да је у збирном извјештају Министарства породице, омладине и спорта за 2018. годину евидентирано 778 случајева насиља над дјецом.

"Нема довољне сарадње између институција. МУП има једне податке који јесу тачни, али нема размјене података, нема мултидисциплинарног приступа. Ако Омбудсман за дјецу има 137 пријава, Министарство породице 778, други ресор мање, поставља се питање шта је са осталим предметима, шта је са разликом. Поента је да као систем морамо радити на сарадњи, на јачању капацитета, на јачању одговорности појединаца у институцијама које се баве заштитом права дјеце", поручила је Радовићева.