ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 15/11/2019

ПРОФЕСОР НА КОЧИЋЕВОМ ПУТУ

 

Професор Никола Кољевић би својим интелектуалним капацитетима и знањем заслужио посебно мјесто међу српским интелектуалцима 20. вијека и да није било рата и његовог политичког ангажмана

 

Пише: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Етикетирање мртвих и живих Срба који нису по вољи политичком Сарајеву /а ријетко који јесте/ настављено је згражавањем СДА због откривања бисте некадашњег потпредсједника Републике Српске Николе Кољевића у Бањалуци.

Сваки Србин којег није постројио Јован Дивјак или неки од "легендарних" муслиманских команданата са криминалним досијеима, или га није аболирао псеудонационални "Круг 99", обавезно је или ратни злочинац или /бар/ агресор.

Ту је и незаобилазно позивање на Хашки суд, који је давно изгубио било какву правну вјеродостојност и објективност, чак и у очима својих дугогодишњих службеника.

При томе није важно да ли је некоме уопште суђено, а камоли пресуђено, у тој правној паралажи која је у оптужницама наводила чак и ликове из народних епова - довољно је да је био "на другој страни".

Професор Никола Кољевић није био било ко. Пред рат деведесетих година прошлог вијека предавао је на Филозофском факултету у Сарајеву, на тада завидно компетентној Катедри за општу књижевност.

Важио је за једног од највећих шекспиролога у некадашњој Југославији, а предавао је и на америчким универзитетима. Дакле, стручан, веома образован, елоквентан и угледан професор. Омиљен међу студентима.

Његов ангажман у српском националном покрету деведесетих година, избор у Предсједништво СР БиХ као једног од два српска представника и, касније, на мјесто потпредсједника Републике Српске данас су кључни /и једини/ изговор параполитичке чаршије у Сарајеву да Николу Кољевића означи као "злочинца" и "сарадника" у злочинима.

Почетком деведестих и током распада Југославије угледан Србин у Сарајеву, као и остали сународници уосталом, имао је два избора - да се приклони муслиманским фундаменталистима, на челу са Алијом Изетбеговићем, и глуми да вјерује у грађанску бајку или да инсистира на праву да буде и Србин и Југословен.

Кољевић је слиједио судбину хиљада сарајевских Срба који су морали да оставе станове, куће и професију и да као избјеглице воде бригу не само за национално, већ и људско преживљавање.

Професор Кољевић био је у рату дипломата. Он се бавио контактима и преговорима.

Као особа која је на емотиван и духован начин доживљавала свијет и рат, Никола Кољевић остаће упамћен као народни трибун, попут Петра Кочића, о којем је причао и писао са великим пијететом и разумијевањем.

Отуда је хистерија "чувара БиХ" по рецепту младомуслимана на вијест о откривању бисте Николи Кољевићу најбољи доказ да је пред прошли рат направио прави избор.

Професор Кољевић би интелектуалним капацитетима и знањем заслужио посебно мјесто међу српским интелектуалцима 20. вијека и да није било рата и његовог ангажмана.

Кочићев пут, на који је ступио бурних деведесетих година, само је његовој националној и људској аури дао додатну вјеродостојност као улазницу за историју, коју није могуће купити или добити, већ је човјек мора заслужити.

"Свијет је позорница на којој свако игра своју улогу", написао је Вилијем Шекспир. Професор Никола Кољевић био је инспиративан и досљедан у својој.