ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво15/11/2019

МИШИЋЕВО РЕМЕК-ДЈЕЛО

 

БИЈЕЉИНА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Шеснаестог новембра 1914. почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом свјетском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче - послије мјесец дана борби потучене су Пета и Шеста аустроугарска армија под командом генерала Оскара Поћорека.

 

Пошто су агресори окупирали Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и цијелу сјеверозападну Србију, починивши масовне ратне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо.

Три српске армије - које су се нашле у наизглед безизлазном положају - у силовитом контраудару, током вишедневних жестоких окршаја, потпуно су разбиле непријатеља и до 15. децембра 1914. истјерале из Србије посљедњег аустроугарског војника, изузев 42.538 заробљених.

Током битке је погинуло више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су заплијенили велику количину ратног материјала и оружја, укључујући два авиона, више од 140 топова, 3.500 возила с муницијом и 60.000 пушака.

На српској страни страдало је око 22.000 бораца, а више десетина хиљада је рањено.

Изузетне заслуге за побједу имао је генерал Живојин Мишић, унапријеђен послије битке у чин војводе.

Прва армија, којом је командовао, извршила је између 29. новембра и 2. децембра одлучујући пробој на Сувобору.

Два дана уочи Колубарске битке, у ноћи 14. новембра, командант Прве армије генерал Петар Бојовић је рањен и због тога повучен са дужности. Војвода Радомир Путник одлучио је да за команданта постави генерала Живојина Мишића.

Испоставило се то као одлука на мјесту јер је био прави човјек за командовање Првом армијом.

Суочен са пробојем фронта и сопственом процјеном да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије, Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем почне рано изјутра 29. новембра.

Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као пријестоница, бити практично предат без борбе.

Упркос пријетњама врховне команде, Мишић је извео свој план до краја. Послије одмора од неколико дана и када је стигла пушчана и артиљеријска муниција, наредио је да пјешадија добро нишани, а да све друге батерије отворе ватру када примијете непријатеља. Када команданти осјете пометњу код непријатеља треба кренути у енергичан напад.

Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен примјер да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко вријеме реорганизовала, прешла у контраофанзиву и нанијела непријатељу одлучујући пораз.

Tактика прегруписавања само Прве армије и концентрисаног удара на непријатеља, коју је извео Живојин Мишић изучавана је на војним школама широм свијета.

Колубарска битка је значајна и по томе што обје војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо гдје је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други дио фронта.

Хроничари су забиљежили да је почела фаза рата у којој су аустроугарску казнену експедицију претворили у - кажњену. Непосредно прије тога српски војници су напуштали бојно поље у нереду, а пар дана касније су јуришали на непријатеља.

Када су им се потом придружиле и армије под командом Степе Степановића и Павла Јуришића Штурма - катастрофа аустроугарске војске била је потпуна. Српска врховна команда могла је да објави да нема више аустроугарских војника, само заробљеника.

За многе је Мишићево унапређење било изненађење, јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године раније имао вербални дуел са њим.

"Морао сам да одам највеће признање човеку који није изгубио главу у време када је други већ нису имали", објаснио је касније краљ Александар Први Карађорђевић.