ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан17/11/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 19. НОВЕМБРА /СРНА/ - Данас је уторак, 19. новембар, 323. дан 2019. До краја године су 42 дана.

 

1600. - Рођен енглески краљ Чарлс Први Стјуарт, чија је ауторитарна владавина изазвала револуцију и укидање монархије. Под притиском парламента 1628. издао је "Петицију о правима" којом је гарантовао права парламента и личне слободе грађана. Обавезу је убрзо погазио и 11 година је владао апсолутистички, али је 1640. морао да сазове Други парламент који је ограничио његова права.

1711. - Рођен руски научник и писац Михаил Васиљевич Ломоносов, творац физичке хемије, члан Руске академије, енциклопедиста свјетског гласа. Студирао је у Русији, Њемачкој и Холандији. Његово образовање и научна дјелатност били су разнолики: од класичних језика до астрономије и технике. Формулисао је закон одржања материје, објаснио појаве сагоријевања, створио научну теорију о свјетлости, објаснио поријекло поларне свјетлости. Знатно је реформисао руску науку и ударио темеље научне терминологије руског језика. Написао је и прву граматику руског језика и драме "Тамира и Селим" и "Демофонт".

1805. - Рођен француски дипломата Фердинан де Лесепс, који је од 1859. до 1869. руководио градњом Суецког канала. Започео је и градњу Панамског канала 1881, али је послије банкротства Друштва за изградњу канала избила велика афера. Истрагом је утврђено да је Друштво подмитило многе француске министре и посланике и све велике француске листове, што је приморало чак и потоњег француског премијера Жоржа Клемансоа да се привремено повуче из политичког живота. Панамски канал довршиле су САД 1914.

1809. - У бици код Окане 30.000 француских војника поразило 50.000 Шпанаца, послије чега је Француска освојили цијелу Андалузију, изузев лучког града Кадиса.

1828. - Умро аустријски композитор Франц Петер Шуберт, један од најизразитијих представника романтизма. Живио је 31 годину, а за само 18 година је створио 998 музичких дјела. Његове композиције из практично свих музичких жанрова су свјеже и непосредне, искрене и блиске народној музици. Дјела: циклуси соло пјесама "Лијепа млинарица", "Зимско путовање", "Лабудова пјесма", сценска музика за "Розамунду", симфоније "Седма у це-молу", "Осма у ха-молу" /недовршена/, клавирске композиције "Музички тренуци", "Импромптија", опера "Алфонсо и Естрела", оперете, камерна музика, мисе, композиције за мушке хорове.

1831. - Рођен предсједник САД Џејмс Ејбрам Гарфилд, који је постао шеф државе у марту 1881, али је тешко рањен у атентату у јулу исте године и умро је два мјесеца касније.

1888. - Рођен кубански велемајстор Хосе Раул Капабланка и Граупера - свјетски првак у шаху од 1921. до 1927. Изгубио је само једну партију у раздобљу од 1914. до 1924, по чему је јединствен у историји шаха. Титулу је освојио побиједивши у мечу њемачког велемајстора Емануела Ласкера резултатом 4:0, уз десет ремија, а изгубио је од руског велемајстора Александра Аљехина, који га је побиједио са 6:3, уз 25 ремија. Дјела: "Основи шаха", "Моја шаховска каријера".

1916. - Српске и руске јединице у Првом свјетском рату ослободиле Битољ од Бугара.

1917. - Рођена Индира Ганди, премијер Индије од 1966. до 1975. и од 1980. до 1984. кад су је убили Сики-терористи. Политичка искуства стицала је уз оца Џавахарлала Нехруа и у честим сусретима с творцем индијске независности Махатмом Гандијем. Постала је 1955. члан Извршног комитета Конгресне странке, а 1959. предсједник владајуће странке.

1918. - Уз подршку западних земаља и бијелих чехословачких одреда у контрареволуцији против совјетске државе бивши царски адмирал Александар Колчак извео преврат у Омску, успоставио војну диктатуру у Сибиру, на Уралу и на Далеком истоку и прогласио се "врховним главаром руске државе". Био је то почетак похода сила Антанте против совјетске власти, успостављене Октобарском револуцијом. Колчак је 1919. заробљен и стријељан у Иркутску.

1942. - Совјетске трупе у Другом свјетском рату извеле снажан контраудар у Стаљинграду и окружиле Шесту и Четврту оклопну њемачку армију, које су капитулирале почетком 1943, што је означило прекретницу у рату послије које је иницијативу преузела Црвена армија.

1946. - У Паризу отворена прва конференција Унеска /специјализована агенција УН за образовање, науку и културу/.

1969. - Појавили се први извјештаји о ратном злочину америчке војске у марту 1968. у селу Ми Лај над вијетнамским цивилима.

1969. - Модул америчког васионског брода "Аполо 12" с астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Мјесец, што је била друга летјелица на тлу Земљиног сателита.

1977. - Предсједник Египта Анвар ел Садат као први арапски лидер допутовао у Јерусалим, гдје је с премијером Израела Менахемом Бегином преговарао о окончању ратног стања двију земаља. Претходно су њих двојица, уз посредовање предсједника САД Џимија Картера, склопила у Кемп Дејвиду споразум о сепаратном миру и етапном повлачењу Израелаца са Синаја.

1984. - У Мексико Ситију од експлозије гаса и пожару погинуло више од 550 људи, а повријеђено више од 4.200.

1990. - Потписивањем споразума о конвенционалним снагама у Европи и о уништавању дијела наоружања лидери Варшавског и НАТО пакта објавили да је окончан "хладни рат" два војна блока.

1995. - Исламски терориста-самоубица улетио камионом с експлозивом у египатску амбасаду у Исламабаду, усмртивши 16 и ранивши више од 60 људи.

1996. - Током историјског, првог сусрета у Ватикану папе Јована Павла Другог и предсједника Кубе Фидела Кастра, поглавар римокатоличке цркве је прихватио позив да посјети комунистичко карипско острво.

1998. - Свједочењем независног тужиоца Кенета Стара, који је оптужио предсједника САД Била Клинтона за кривоклетство и ометање правде, формално је започет поступак импичмента против шефа државе, трећи у америчкој историји.

2009. - Његова светост патријарх српски Павле сахрањен у манастиру у Раковици, код Београда, а посљедњем испраћају присуствовало више од 600.000 људи.

2009. - Белгијски премијер Херман ван Ромпеј изабран за првог предсједника ЕУ, a Британка Кетрин Ештон за високог представника за спољну политику и безбједност.