ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво18/11/2019

РАЗГРАНИЧЕЊЕ СА СОПСТВЕНОМ ТЕРИТОРИЈОМ - РАЗГРАНИЧЕЊЕ СА ПРЕЦИМА И ИСТОРИЈОМ

 

БЕОГРАД, 18. НОВЕМБРА /СРНА/ - Доктор историјских наука Милош Ковић рекао је да идеја "разграничења" са Косовом и Метохијом значи разграничење Србије са сопственом територијом, смислом своје историје, са својим прецима и разграничење са моралом и здравим разумом.

 

Он је упозорио да би то било опасно за цијели регион, а тај први корак ка стварању Велике Албаније, директно би угрозио сусједне државе које такође имају значајне албанске мањине - Сјеверну Македонију, Црну Гору и Грчку.

Ковић је подсјетио да свако ко је пратио историју разарања Југославије или СССР, зна да земље НАТО нису одржале ниједно обећање дато Русима и Србима, те да Америка и данас покушава да нас третира на исти начин као што су чинили са америчким старосједиоцима.

"Срби нису схватили да се у Крајини бране Косово и Метохија. Надали су се да ће напуштањем Крајине купити мир за Србију. Многи Руси нису очекивали да ће после разбијања СССР-а, НАТО покушати да разори и Русију. Ако се одрекнемо Косова и Метохије, шта ће бити следеће? Санџак, Ниш, Војводина или Република Српска? Питање је само времена и редоследа", нагласио је Ковић.

Он је оцијенио да је то правило у међународним односима и да тако пролази свака држава која се, милом или силом, одрекне дијела своје територије, подсјетивши на разарања Чехословачке.

Поред ових реалполитичких аргумената, који су можда и најважнији у овом тренутку, професор Ковић је у интервјуу за "Руску газету" нагласио да је
Косово и главна тема српске историје, да се ту налази Косово поље, али и да је та земља "засијана" српским средњовјековним манастирима, драгуљима духовности и умјетности, у којима се чувају мошти српских светитеља, те да би без њих, уколико би се Србија сама "разграничила" са Косовом и Метохијом, српска историја изгубила смисао.

"За нас, међутим, Косово и Метохија представљају питање основног морала и људске солидарности. Ту и данас, после вишедеценијских етничких чишћења Срба и разарања наших цркава и светиња, чији се врхунац одиграо 1999. и 2004. године, живи више од 120.000 наших сународника. Већина живи у гетима, опкољена непријатељством и претњама. Нико од нас нема право да их препусти Великој Албанији, коју земље НАТО покушавају да створе на територији Србије", рекао је Ковић.

У то шта их чека, нагласио је он, увјериће се свако ко посјети Албанију - тамо је укинуто свако постојање Срба и других националних мањина, њихови споменици су или срушени или преименовани у албанске.

"Ако издамо своје сународнике и суграђане, ако се одрекнемо својих светиња, одакле нам право на било какву будућност", упитао је Ковић.

Он је указао да је ту и економски аспект косовског проблема, јер је Косово пребогато рудама. "Тамо је 'Трепча', наш привредни, рударско-металуршки гигант. Није реч само о угљу, него пре свега, о племенитим, ретким металима. Има оних који тврде да је то главни узрок напада НАТО на Србију 1999. и заиста, ратни злочинци из 1999, Весли Кларк и Медлин Олбрајт, већ су ушли у пословне аранжмане са парадржавом 'Косово', коју покушавају да створе на нашој територији", навео је Ковић.

Напомињући да су Косово и Метохија, према српском, али и међународном праву, дијелови Србије, Ковић је указао да о томе не смије да буде преговора, да се мора обновити заједнички или бар паралелни живот Срба и Албанаца, те да је то дуг и напоран пут, али он нема алтернативу.

"Кључна је владавина права, која се мора односити на све, без обзира на етничко порекло. Правна, физичка сигурност и неповредивост својине морају да важе за све. Да би се то догодило, моћ САД и земаља НАТО, које упорно раде на стварању Велике Албаније, мора да ослаби. Светски однос снага већ се мења. За нас је кључно даље јачање Русије и Кине", закључио је Ковић.

На питање да ли Срби уопште могу да забораве бол који им је нанио НАТО савез у варварској агаресији на Савезну Републику Југославију, Ковић је рекао да није ријеч о болу и осјећањима, него о суочавању са чињеницама, о трезвеној процјени стварности.

"У два светска рата земље Запада биле су, ипак, подељене, а сада су јединствене у непријатељском ставу према нама. У последње време приметне су унутрашње разлике, али да бисмо видели куда то води, мораћемо да сачекамо. Све оно што је Србима већ урадио, у протеклих 30 година, Запад сада покушава да примени на Русији: погледајте ту медијску, антисрпску и антируску хистерију, ругање нашој историји и нашим светим жртвама, регрутовање и финансирање пете колоне у нашим земљама, сва та цинична, лажна обећања, гомилање трупа на нашим историјским територијама или на нашим границама, све те економске санкције.

Реч је о дубоко укорењеним културним предрасудама, која потичу из најмрачнијих подрума европске историје. Кључно је то, за Запад карактеристично, уверење у сопствену богоизабраност и непогрешивост. На Западу и данас искрено, детињасто верују да су Бог и историја на њиховој страни и да су њихове вредности универзалне, обавезујуће за све народе, културе и цивилизације на нашој планети", констатовао је Ковић.

Говорећи о томе да САД не престају са својом експанзијом на Балкан, продужујући притом своје измишљотине о негативном утицају Русије на регион, као и о улози Русије на Балкану, Ковић је рекао да Руси и Срби тек сада, суочени са непомирљивим непријатељством Запада, могу да разумију своју историју.

"Почело је са крсташким ратовима, а кључна је 1204. година, када се показало да је њима сасвим свеједно да ли истребљују муслимане или православне 'јеретике'. То уверење у сопствену изабраност остаје константно, док се идеолошка оправдања мењају, из епохе у епоху. Оно је у корену геноцида над америчким староседеоцима, над Јеврејима, Русима и Србима у Другом светском рату.

Сасвим је свеједно да ли марширају на нас зато што смо православни, како су то чинили тевтонски витезови, Пољаци, Швеђани, Аустријанци или Хрвати, зато што смо 'конзервативни и заостали', како су то тврдили Наполеонови Французи, зато што смо 'расно инфериорни', како су говорили немачки нацисти и хрватске усташе, зато што смо комунисти и недовољно либерални, како то данас тврде САД и земље НАТО. Све су то само изговори", појаснио је Ковић.

Он је нагласио да се иза свега крију неутажива "воља за моћ" и крсташка, мисионарска вјера у сопствену богоизабраност.

"Суштина два светска рата и онога што се сада догађа су, уствари, походи 'правоверног' Запада на 'јеретички' Исток. Погледајте само то праведничко самопоуздање, са којим земље ЕУ, предвођене Немачком, које су 1941. јуришале на СССР, оптужују Русију да је крива за избијање Другог светског рата. Данас Хрвати, Бошњаци и Албанци, који су Хитлеру дали целе СС дивизије и који су од 1941. до 1945. над Србима починили геноцид, уз свесрдну подршку Немачке, баш Србима ударају жиг геноцидности", истакао је Ковић.

Он је оцијенио да је један од главних узрока непријатељства Запада према Србима је то што су их, почевши од 19. вијека, видјели као "мале Русе".

"Русија је, заиста, дала кључну подршку у борби Срба за ослобођење од османске власти и они су Русији одувек узвраћали општом наклоношћу, која је, слободно се може рећи, неодвојиви део српског националног идентитета... Срби никада неће заборавити помоћ Николаја Другог и Русије у судбоносној 1914. години. Задржавањем западних крсташа и својим масовним страдањем, као 1941. или 1999, Срби су Русији указивали на опасност, давали јој времена да се сабере и припреми на одбрану. Мислим да је важно да се разуме - агресије Запада на Србе само су припрема похода на Русију", закључио је доктор историјских наука Милош Ковић.