ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Политика05/12/2019

У ФОКУСУ РАДА СОЦИО-ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ

 

САРАЈЕВО, 5. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Зоран Тегелтија, чије именовање за предсједавајућег Савјета министара треба да буде потврђено на данашњој сједници Представничког дома парламента БиХ, истакао је да су кључне реформске области које ће бити у фокусу Савјета министара уско везане са приоритетима у Заједничким социо-економским реформама за 2019-2022. годину, које су већ усвојиле владе Републике Српске и Федерације БиХ.

 

Подносећи експозе посланицима Представничког дома парламента БиХ на данашњој сједници у Сарајеву, Тегелтија је рекао да ће се те реформе наћи на дневном реду прве сједнице Савјета министара.

"Поред Заједничких социо-економских реформи, приоритети и препоруке које су дате у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ такође су оквир за дјеловање Савјета министара у наредном периоду, с циљем да што прије добијемо кандидатски статус. И на крају, политике са међународним финансијским институцијама, које ће кроз рад власти на нивоу БиХ одблокирати неопходне инвестиције у земљи, у самом су врху наших приоритета", нагласио је Тегелтија.

Он је нагласио да су кључне реформске области Савјета министара економија, реформа јавне управе, евроинтеграције, владавина права, односи унутар БиХ, сарадња са међународним финансијским институцијама и међународном заједницом, мигрантска криза, избјеглице, расељена лица и повратници и млади, жене и остале осјетљиве категорије.

"БДП по глави становника у БиХ тренутно је на нивоу једне трећине БДП-а у ЕУ и са тренутном стопом раста БиХ, према Студији раста и запошљавања за БиХ, коју је израдила групација Свјетске банке, требало би неколико деценија да се приближи просјеку ЕУ", рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да недовољан развој приватног сектора и низак ниво инвестиција представљају значајан изазов, посебно јер приватни сектор има потешкоћа да остане конкурентан и недостаје му потребне динамичности за извозно оријентисани раст.

"Према подацима Међународне финансијске корпорације, његов удио у бруто домаћем производу земље је тек 65 одсто и најнижи је у регији, док је продуктивност рада мања од половине седам мањих привреда у транзицији у Европи. Према истом извјештају, само 15 одсто радно способног становништва у БиХ формално је запослено у приватном сектору, док је јавни сектор и даље прегломазан, пружајући трећину свих радних мјеста у земљи", навео је Тегелтија.

Он је рекао да, према Глобалном индексу конкурентности за 2018/19. годину, БиХ за разлику од претходних година није побољшала своју позицију, те да је и даље ниско рангирана, што указује на то да није дошло до значајних помака по питању њене конкурентске позиције.

"Анкетна стопа запослености за БиХ за 2018. годину износила је 34,3 одсто, и у благом је порасту у односу на претходну годину. Према административним подацима, у 2018. години у просјеку је било 804.497 особа запослено, од чега су 341.521 биле жене. Ово представља повећање у односу на претходну годину када је 784.094 особа било запослено, од чега 329.922 су биле жене", истакао је Тегелтија.

Он је додао да и остали анкетни показатељи, стопа незапослености и стопа активности, биљеже позитиван тренд, међутим у поређењу са земљама из окружења, стопа запослености не биљежи значајне помаке, те да се посебно жене и млади суочавају са изазовима у запошљавању.

Тегелтија је рекао да је још од 2015. године, кроз Реформску агенду дефинисано смањење оптерећења рада, јер високи намети на рад, негативно утичу на плате радника и конкурентност приватног сектора и да је осим тога просјечна разлика између плата у јавном и приватном сектору највећа у регији, што је првенствено посљедица значајног присуства сиве економије.

Према Извјештају о лакоћи пословања, каже Тегелтија, БиХ је и даље ниско рангирана, а кључни разлог је неусклађеност прописа који се односе на унутрашње тржиште и трговину, политичка нестабилност и неефикасна администрација.

"Према томе, један од приоритета у БиХ је успостављање јединственог економског простора којим би се уклониле препреке за слободно кретање роба и услуга, што подразумијева хоризонталну хармонизацију прописа између различитих нивоа власти, у складу са уставним уређењем БиХ и надлежношћу институција", оцијенио је Тегелтија.

Према Глобалном иновацијском индексу за ову годину, истакао је Тегелтија, БиХ је рангирана на 76. мјесто од 130 земаља и није направила помаке у области истраживања и иновација.

"Нажалост, БиХ је и даље најлошије пласирана земља са Балкана. Процијењена укупна издвајања за истраживања, и приватна и јавна улагања, износила су око 0,2 одсто БДП-а, што показује да од 2013. па до данас и даље веома мало средстава издвајамо у те сврхе. ИТ сектор би могао значајније подстаћи конкурентност, иновативност, повећати потенцијал раста земље и понудити нова рјешења у борби против корупције", оцијенио је Тегелтија.

Он је додао да у складу с анализом Међународног монетарног фонда, на свим нивоима власти у БиХ постоји више од 550 предузећа у јавном власништву која запошљавају око 80.000 људи или око 11 одсто свих запослених у земљи.

"Истовремено, око једне трећине процијењених укупних пореских дуговања су дугови јавних предузећа, док је већина јавних предузећа у неизвјесној финансијској ситуацији. Овакво стање узрокује поремећаје на тржишту и неадекватну расподјелу привредних ресурса, док продуктивност у јавном сектору, у већини случајева, није на задовољавајућем нивоу", указао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, све наведено има за посљедицу да због недостатка прилика и перспективе за будућност, грађани напуштају земљу, посебно образовани, квалификовани и млади људи, чиме се радна снага додатно смањује, а БиХ остаје без људског капитала.

Према подацима Свјетског економског форума, БиХ је по одливу мозгова рангирана на 140. мјесто од 144 земље, те велики одлазак квалификоване радне снаге остаје један од најхитнијих и најозбиљнијих изазова са којима се земља сусреће, јер ће садашњи демографски проблем у будућности постати највећи економски проблем. /наставиће се/тп