ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан07/12/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 9. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 9. децембар, 343. дан 2019. До краја године су 22 дана.

 

1594. - Рођен шведски краљ Густав Други Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, чија је протестантска армија у Тридесетогодишњем рату нанијела низ пораза римокатоличким снагама њемачког цара Фердинанда Другог. У рату с Русијом поставио је границу на Ладошком језеру, а пољску армију је потукао 1613, 1617. и 1629. и остварио доминацију Шведске на Балтику. Погинуо је у новембру 1632. у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла армију њемачког генерала Албрехта Венцела фон Валенштајна.

1608. - Рођен енглески писац Џон Милтон, један од највећих пјесника свјетске књижевности, изузетно образован, снажна личност високог морала и велики мислилац. Послије погубљења краља Чарлса Првог 1649. сасвим се посветио политици и, осим неколико сонета, писао је само прозу, расправљајући о различитим политичким и вјерским питањима. До обнове монархије 1660. био је латински секретар Државног савјета. Ослијепио је 1652, а кад је монархија обновљена допао је затвора и изгубио већи дио имања и од тада до смрти 1674. вратио се поезији. Слијеп, сиромашан и разочаран спјевао је највећа дјела: "Изгубљени рај" - религиозни еп у 12 пјевања о побуни Сатане и његових чувара против небеског Самодршца, о паду Човјека и обећању спасења, "Враћени рај" - еп у четири пјевања о спасењу и Христовој побједи над Сатаном и "Самсон Агонистес" - трагедију инспирисану библијском причом о Самсону, коју је написао по угледу на грчке трагедије. Остала дјела: поеме "Л'алегро", "Ил пенсеросо", маскерата "Комус", елегија "Лисидас", прозна дјела "Ареопагитика", посвећена слободи штампе, "Одбрана енглеског народа" у два тома, у којој је оправдавао погубљење Чарлса Првог.

1641. - Умро фламански сликар Антон ван Дајк, истакнути представник Фламанске сликарске школе, на чије је сликарство снажан печат утиснуо Петер Паул Рубенс, у чијем је атељеу у младости радио. Потом је отишао у Италију, па у Француску, у Лондон је дошао 1632. и постао дворски сликар краља Чарлса Првог Стјуарта и портретиста енглеског високог друштва. Његове религиозне композиције осредње су вриједности, али портрете одликује племенитост израза, суптилност палете и озбиљна психолошка анализа.

1824. - У перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара и државника Симона Боливара поразиле су шпанску армију у бици код Ајакуча у Перуу.

1887. - Рођен српски револуционар и писац Драгојло Дудић, организатор устанка у Другом свјетском рату у западној Србији 1941. против окупаторске војске нацистичке Њемачке. Члан Комунистичке партије Југославије је постао 1920, послије чега је често хапшен. Између Првог и Другог свјетског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући "Радничке новине", "Рад", "Народну правду" и зборник сељака писаца "За плугом". У јулу 1941. је формирао Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског одреда, у новембру 1941. је изабран за предсједника Главног Народноослободилачког одбора Србије, а касније, у истом мјесецу, погинуо је у борби против Нијемаца. Његов "Дневник", важно свједочанство о првим мјесецима устанка у Србији, објављен је 1945.

1905. - У Француској озакоњено одвајање државе и цркве.

1910. - Умро српски писац Лаза Костић, снажна и оригинална пјесничка природа, који је у поезију унио нове и смјеле облике и обогатио српски књижевни језик новим изразима. Експериментатор и крчилац нових путева, био је зачетник српске авангардне лирике и написао је неколико пјесама које су највиша остварења српског романтизма. Истакао се и превођењем Виљема Шекспира. Дјела: лирске пјесме и баладе, поетичне трагедије "Максим Црнојевић", "Пера Сегединац", расправе "Критички увод у општу филозофију", "О Јовану Јовановићу - Змају, његову певању, мишљењу и писању".

1916. - Рођен амерички филмски глумац руског поријекла Ишур Данијелович, познат као Кирк Даглас, који се прославио улогама нервозних, амбициозних и грубих типова. Филмови: "Младић с трубом", "Спартак", "Шампион", "Стаклена менаџерија", "Град илузија", "Жеђ за животом", "Детективска прича".

1926. - Рођен шпански борац с биковима Луис Мигел Лукас - Домингин, вјероватно најбољи свјетски борац с биковима у 20. вијеку. Његова вјештина инспирисала је америчког писца Ернеста Хемингвеја.

1929. - Рођен амерички филмски режисер и глумац Џон Касаветес, водећи представник "њујоршке школе", независне продукције која се критички интонираним филмовима супротстављала холивудским стандардима. Његове филмове одликује психолошка продубљеност у карактеризацији ликова и висок степен импровизаторске сарадње глумаца. Филмови: "Злочин на улицама", "Убице", "Дванаест жигосаних", "Розмарина беба", "Фурије", "Зашто сте ме осудили на живот", "Сјенке", "Сувише касни блуз", "Лица", "Мужеви", "Жена под утицајем", "Глорија", "Љубавни поток".

1941. - Кина у Другом свјетском рату објавила рат Јапану, Њемачкој и Италији.

1961. - Афричка држава Тангањика стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом, а истог дана 1962. постала је република.

1985. - Бивши предсједник Аргентине генерал Хорхе Видела осуђен на доживотну робију због отмица, мучења и убиства око 9.000 људи током "прљавог рата", који су против градске гериле и политичких противника од 1976. до 1982. водиле три војне хунте. На исту казну је осуђен члан војне хунте адмирал Емилио Масера, а Виделин насљедник генерал Роберто Виола на 17 година затвора.

1989. - Умро српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и умјетности. Од 1945. учествовао је у писању југословенских устава и закона и био један од главних уредника "Архива за правне и друштвене науке". Дјела: "Државно уређење ФНРЈ", "Народни одбори", "Уставно право СФРЈ", "Основна питања федералне државе", "Ново уставно право".

1990. - У Пољској прве слободне изборе за предсједника добио бивши вођа синдиката "Солидарност" Лех Валенса.

1991. - У Хагу почела конференција о Југославији, уз учешће предсједника Конференције лорда Питера Карингтона и предсједника свих шест бивших југословенских република. Арбитражна комисија, којом је руководио француски правник и политичар Робер Бадентер, оцијенила је да је Југославија земља у нестајању, процесу растакања и ишчезавања, али су ту оцјену одбацили предсједници Србије и Црне Горе. Скуп није ријешио ниједно питање.

1992. - Свјетска фудбалска федерација приклонила се санкцијама против Савезне Републике Југославије и обавијестила Фудбалски савез Југославије да репрезентација Југославије неће моћи да учествује у квалификацијама за свјетско првенство у САД 1994.

1994. - Партија "Шин фејн", политичко крило терористичке Ирске републиканске армије, први пут послије више од 70 година отпочела мировне разговоре с британском владом.

1995. - Врховни суд Пољске потврдио побједу Александра Квашњевског на новембарским предсједничким изборима, одбацивши жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.

1996. - УН одобриле примјену дуго одгађаног споразума с Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на свјетско тржиште нафте први пут након инвазије на Кувајт 1990.

2001. - Након дуге и тешке болести у Сарајеву у 47. години преминуо познати кошаркаш Мирза Делибашић - Кинђе.

2012. - Умро Норман Вудленд, амерички инжењер, изумитељ бар-кода.