ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 13/12/2019

КРИВИЋИ С ЉУБАВЉУ УЗГАЈАЈУ КОЗЕ

 

Све козе и јарићи, које узгајаји Кривићи, имају имена: Белисима, Жута, Јуди, Мрвица, Антилопа, Нане, Цветана... и сви се одазивају када их зовну

 

Приредила: Светлана ПАВЛОВИЋ

ШАМАЦ, 13. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Некадашње Сарајлије Јованка /65/ и Велимир Кривић /58/, који живе у Доњем Хасићу, ризиковали су егзистенцију да би купили козе, а онда су у узгоју тих животиња пронашли и зараду и смисао живота.

Почели су са двије, а сада имају 25 коза. Расе су алпина и санска, а има и понеки мјешанац.

У најбољем љетном периоду једна коза дневно даје два литра млијека. Кривићи праве више врста сирева, попут младог и зрелог, а ту су и месо и млијеко.

Јованку и Велимира, бивше Сарајлије, немаштина и мука су натјерали да се сналазе сами и живе од својих десет прстију, без куће и посла.

"Године 2011. дјевер је продао стан и купио ово имање, а ми смо остали да му помогнемо. Све паре смо уложили у ове зграде. Дјевер је умро, а ми смо остали на имању и купили двије козе да се прехранимо", прича Јованка.

Све козе и јарићи, које узгајаји Кривићи, имају имена: Белисима, Жута, Јуди, Мрвица, Антилопа, Нане, Цветана... и сви се одазивају када их зовну.

"Много их волим. Колико год им љубави дате још више вам узврате, за разлику од људи који злоупотребљавају нечију љубав", каже Јованка.

Она напомиње да није лако бринути о козама јер се цијели дан мора посветити њиховој испаши, храњењу и мужи.

Али, Јованка је навикла да се бори за опстанак - отац јој је умро када је имала само три дана, расла је у сиромашној породици, а потом радила тешке послове у хидроградњи и кувала за 400 људи.

"Правимо млади зрели сир чуван у сурутки. Жене из Шамца долазе сваки дан по сурутку, купују млијеко и сир, а ми продајемо живо месо. Млијеко од козе је природни антибиотик, као и сви козији природни производи. Алергична сам на полен, али то лакше подносим пијући козије млијеко", објашњава Јованка.

Кривићи поклањају млијеко и сурутку старијим људима, радно неспособним, дјеци и болеснима.

"Није никакав проблем да им и донесемо кући. Нека се јаве. Вријеме је божићног поста, ми постимо, а сада имамо више и помажемо другима", истиче Јованка.

Јованкин супруг Велимир наводи да је посао око коза научио од супруге, али да је понекад тешко, јер је козама потребан чобан.

"Не држимо их затворене него их чувамо. Проширили бисмо производњу, али немамо довољно стаја, а и ово што имамо већ је тијесно. Жена је од скоро добила мало пензије, а ја сам борац прве категорије и имам на годишњем нивоу 138 КМ", наводи Велимир.

Коза се јари два пута у години, а све те послове обављају сами. Једном су, наводи Велимир, погријешили. Давали су кози хљеб и она је приликом јарења угинула.

"Са козама смо по цијели дан или супруга или ја, али љубав и срећа са њима је велика и непроцјењива. Када човјека зовнете некада се и не окрене, а коза одмах дође", каже Велимир, милујући по глави једног јарића кога Кривићи зову - Манекен.


 

 

Улогујте се
Корисник:
Лозинка: