ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 24/01/2020

СВЕ ЈАЧА ВОЉА ЉУДИ ЗА ЗАЈЕДНИЦУ СА БОГОМ

 

Овај храм се први пут помиње 1330. године и активан је до краја 17. вијека. Тада су га Турци запалили и све је опустјело, да би у 21. вијеку био обновљен

 

Пише: Ана БЕНЦУН

СРБАЦ, 24. ЈАНУАРА /СРНА/ – Манастир Осовица код Српца нови је храм изграђен на темељима старог, највјероватније из времена Драгутина Немањића, и свједочи о тешкој историји српског народа, али и да данашњи човјек има све јачу вољу да буде у заједници са Богом, говори Срни старјешина манастира Теофил.

Отац Теофил сматра да, иако често изгледа да се данашњи човјек удаљио од цркве и своје душе, то није у потпуности тачно.

"Људи увијек имају потребу за заједницом са Богом, а на то их тјера њихова душа, која има потребу заједнице са Богом и са ближњима. Апостол Павле каже да добро и зло увијек иду упоредо, с тим што никада не могу бити у хармонији јер су то супротности", каже отац Теофил.

Он наглашава да је до човјека да ли ће изабрати добро или зло.

"Ако се ми не изграђујемо као личности, ако родитељи не раде довољно са својом дјецом, ако се не трудимо довољно да поправимо једни друге својим примјером, па ако треба и благом ријечју и љубављу, може се десити и да човјек изабере нешто што је лоше, а то штети највише њему", наводи отац Теофил.

Он истиче да се човјеку данас нуди много тога, због чега често има погрешан циљ, те учини оно што није добро, али да то не значи да је крај јер ништа не може промијенити суштинску структуру човјековог бића и његову потребу за Богом, љубављу и радошћу.

"Човјек можда некада залута у свему томе, али то не значи да не може да се врати на прави пут. Постоји пословица која каже: `Мајци се можеш вратити док је жива, а цркви довијека`. Бог увијек чека и спреман је да интервенише на и најмању показану човјекову вољу и да га упути на оно што је добро", напомиње отац Теофил.

Али, додаје он, потребно је да та жеља крене из човјека и да покаже Богу да му је стало до тога. "Ако хоћемо да промијенимо свијет, треба да промијенимо себе", наводи он.

СВЕТА ТАЈНА ИСПОВИЈЕСТИ - ЧИН ХРАБРИХ

Отац Теофил каже да људи одувијек имају потребу за светом тајном исповијести коју је Бог дао човјеку да би му било лакше и боље у животу.

"Често заборављамо да је највећи дар који је Бог дао човјеку управо тај да сваког дана може да крене испочетка. То је савршен дар који је могуће искористити док смо живи. Требало би да човјек то стално има на уму", истиче отац Теофил.

Он напомиње да је и света тајна исповијести такав дар јер кроз њу човјек може да се ријеши свега што га мучи, што му ствара проблем да даље напредује.

"То вам је као када идемо на пут пјешке и натрпамо џепове камењем које нам на почетку није тешко, али како вријеме пролази и како све више одмичемо све нам је теже и теже. У моменту када избацимо то камење, осјетимо олакшање и настављамо пут лакше и веселије", каже отац Теофил.

Он је задовољан што велики број вјерника у манастир дође управо са жељом да се исповиједи, што указује на њихово повјерење цркви, свештенику и Богу.

"Света тајна исповијести подразумијева жељу за промјеном, али исто тако је и показатељ да је тај човјек храбар у суочавању са искушењима која га муче", истиче отац Теофил.

ПРВИ ПОМЕН МАНАСТИРА 1330. ГОДИНЕ НА ОТИСКУ ПЕЧАТА

Манастир Осовица налази се на граници села Горња Лепеница и Сеферовци на подручју општине Србац, у планини Мотајица, недалеко од старог пута Прњавор-Кобаш. Смјештен је у долини потока Манастирица, који се на око 300 метара источно од манастирског комплекса улива у ријечицу Осовицу.

Отац Теофил каже да први помен манастира Осовица потиче из 1330. године, те да је сачуван на отиску манастирског печата који је пронађен у цркви манастира Липља током његове обнове.

"Имамо сачувану копију печата, на којем се налази година 1330. и који је описан у `Дабробосанском источнику`, али се не зна да ли је то година оснивања манастира и освештања, али знамо да је тада манастир био активан", указује отац Теофил.

Он истиче да је други писани помен манастира Осовица из 1604. године, помен игумана Аврама, који, према попису, баштини Горњу Лепеницу и плаћа порез на чокоте винове лозе. О томе свједочи и локалитет на Мотајици који се назива Аврамови виногради.

"Такође, постоји записано и име игумана Христофора, који 1615. године управља манастиром Осовица", наводи отац Теофил.

Као посебан детаљ, отац Теофил издваја запис на икони у манастиру Хиландар о томе да ју је поклонио игуман манастира Осовица архимандрит Леонтије и да уз њу шаље прилог да се свештеници моле за његово братство у манастиру из којег и он потиче.

"Ето, хвала Богу, ми смо након неколико вијекова добили уздарје из Хиландара - икону Пресвете Богородице Тројеручице, која је посебан благослов нама и свима који овде долазе", наглашава отац Теофил.

Према његовим ријечима, манастир је био активан до поткрај 17. вијека, до завршетка аустроугарског рата, када су Турци, пошто су се вратили послије опсаде Беча, у знак одмазде запалили све српске цркве и манастире, између осталих, Осовицу, те забранили њихову обнову.

"Сав манастирски камен, који је био на том подручју, након тога је продао кобашки капетан Али-бег Капетановић у Славонију почетком 19. вијека, те је на том локалитету остало све пусто. Његов унук након тога досељава породицу Сувајац, те прави кметско селиште. Све је то тако било до половине прошлог вијека, када бивша Југославија исељава ту породицу и пошумљава цијели овај простор, који се и тада и данас назива Манастирица", прича отац Теофил.

Локални свештеник Славиша Топић са својим парохијанима почео је 2003. године ископавање овог подручја у потрази за манастиром Осовица и тада је ископан камен који је био на простору олтарске апсиде.

Након тога, прича отац Теофил, слиједи неколико година археолошких ископавања током којих је закључено да је ријеч о историјском утврђењу манастира Осовице јер су сви топоними указивали на то.

"Обнова старог немањићког манастира почела је 2009. године и, хвала Богу, за ових десет година успјели смо да изградимо доста тога, те да на радост нашу и нашег народа редовно служимо молитве и угостимо вјернике у новим просторијама, које одишу пријатељством, миром и љубављу", истиче отац Теофил.

ЧЕТИРИ ХРАМА У КОМПЛЕКСУ МАНАСТИРА ОСОВИЦА

Комплекс манастира Осовица састоји се од Саборног храма Пресвете Богородице, зимске цркве посвећене Светом великомученику Прокопију, капеле Васкрсења Господњег, као и Капеле Светог Николаја Мирликијског у звонику.

У комплексу манастира налази се и тријем за народ, конак, свечани салон, библиотека и чесма са изворском водом, монашка кухиња и трпезарија, као и народна трпезарија.

У саборној цркви се налази икона Пресвете Богородице Tројеручице, дар манастира Хиландар.

На празник иконе Пресвете Богородице Tројеручице 2016. године Његова светост патријарх српски Иринеј освештао је саборни манастирски храм уз саслужење Његовог преосвештенства епископа бањалучког Јефрема, а у присуству више од стотину клирика, те предсједника, премијера и министара Републике Српске, представника Владе Србије, локалне и околних општина, великог броја привредника, као и више хиљада вјерника из региона.

ОБНАВЉАЊЕМ ЦРКАВА - ОБНАВЉА СЕ НАРОД

Отац Теофил истиче да обнављање манастира, цркава и других светиња има велику улогу у обнављању народа, али и даје значај мјесту у којем се налази.

"Какво је то мјесто које нема најважнији и најзначајнији дом - дом Бога живога. Ако нема тог најзначајнијег дома, како можемо онда очекивати да то буде дом и наших домова, да нам дом расте и буде богат и да има благослов Божији ако немамо осјећај да ту међу нама треба да буде дом молитве, сабрања, радости и љубави", наводи отац Теофил.

Када се обнављају светиње, додаје он, људи се окупљају око најблагословеније идеје - прославе Бога.

"Окупљени смо око жеље да се сјединимо једни са другима, али и са Богом, кроз свету тајну причешћа, али исто тако и свако сабрање око храма је у име Божије и ту добијамо благослов и постајемо бољи и радоснији људи", каже отац Теофил.

Он истиче да симболику заједништва имају и вјерски празници, јер је сваки од њих празник заједнице, а не појединца.

"У тој заједници ми остварујемо и себе, јер само неко други може да каже да ми постојимо и само у другом човјеку можемо пронаћи смисао нашег постојања. Зато Господ Бог каже: `Тамо гдје је двоје или троје - и ја сам са њима`, а у нашем народу је традиција да празнике прослављамо у кругу породице, да се сабирамо и што нас је више - то је благословеније", наглашава отац Теофил.

Вјерски празници имају и духовну димензију која је потребна човјеку да нађе мир и спасење, али и да се изнова присјети славних и историјских догађаја који упућују на љубав Бога према човјеку, прича Срни старјешина манастира Осовица отац Теофил.