ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан27/01/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 29. ЈАНУАРА /СРНА/ - Данас је сриједа, 29. јануар, 29. дан 2020. До краја године има 337 дана.

 

1412. - Српски деспот Стефан Лазаревић потписао закон о рударству - јединствен по садржини и опреми, чија је правна и историјска вриједност прелазила националне границе - и дио статута града Ново Брдо, великог рударског центра на Косову и Метохији.

1635. - Основана Француска академија.

1676. - Руски цар постао Фјодор Трећи Романов послије смрти оца Алексеја. Био је на пријестолу до 1682. - кад га је наслиједио полубрат Петар Велики - али су земљом, јер је био малољетан и болешљив, управљали његови ујаци - бојари Милославски. Током његове владавине Русија је учврстила власт на огромним новоосвојеним територијама у Поволожју, Сибиру и Украјини и омогућен је развој заната, рударства и трговине.

1688. - Рођен шведски филозоф и природњак Емануел Сведберј, познат као Емануел Сведенборј, аутор мистичко-теозофског учења о природи, посебно о људској природи. О његовим визијама писао је Имануел Кант у спису "Снови једног духовника". Убрзо послије његове смрти 1772. појавила су се "Друштва сведенборјиста", из којих је настала Црква Новог Јерусалима. Дјела: "Operа filosofiса et minerаliа", "Arkаnа koelestiса", "De novа Hierosolymа".

1782. - Рођен француски композитор Данијел Франсоа Еспри Обер, аутор опера у којима се смјењују говорне и пјевачке дионице. Дјела: опере "Фра Диаволо", "Црни Домино", "Блудни син", "Нема из Портичија".

1843. - Рођен амерички државник Вилијам Мекинли, предсједник САД од 1897. до 1901, који је 1898. објавио рат Шпанији да би од ње преотео Филипине, Порторико, Гуам и Кубу, започевши тако еру америчког империјализма. Заједно с европским силама учествовао је у гушењу првог антиколонијалног устанка кинеског народа од 1899. до 1901, познатог као "Боксерски устанак", да би наметнуо режим слободне трговине и омогућио америчком капиталу продор у Кину. Убијен је 1901. у атентату.

1856. - Установљен "Викторијин крст", највише британско војно одликовање.

1860. - Рођен руски писац Антон Павлович Чехов, чији стил се одликује једноставношћу, изванредним даром запажања и специфичном атмосфером, блиском импресионистичком поступку. Његове драме и поједине новеле немају фабулу у класичном смислу, него су најчешће психолошки изванредно насликане исповијести о унутарњим бурама и сукобима. Позоришту је отворио нове путеве и сам створио нови драмски облик "лирску драму" и извршио огроман утицај на свјетску литературу, посебно драму. Дјела: драме "Галеб", "Три сестре", "Ујка Вања", "Вишњик", новеле и приповијетке "Човјек у футроли", "Архијереј", "Кућа на спрат", "Душица", "Три године", "Огрозд", "Павиљон број 6", "Степа", "Сељаци", "Чиновникова смрт", "У ували", збирке хуморески "Мелпоменине бајке", "Шарене приче".

1862. - Рођен енглески композитор Фредерик Дилијес, импресиониста познат по симфонијама "Париз - пјесма великог града" и "Бриг Фаир". Компоновао је и опере и концерте, укључујући "Мису живота", инспирисану дјелом њемачког филозофа Фридриха Ничеа "Тако је говорио Заратустра".

1866. - Рођен француски писац Ромен Ролан, један од највећих мистика француске литературе у 20. вијеку, добитник Нобелове награде за књижевност 1915. Био је дубоко заинтересован и активан у свим битним социјалним, политичким и духовним збивањима своје епохе, укључујући "аферу Драјфус", феномен комунизма, борбу против фашизма, настојања да се постигне свјетски мир. Дјела: романи "Жан Кристоф" /десет књига/, "Кола Брењон", 12 драма под заједничким називом "Позориште револуције", романсиране биографије Лудвига ван Бетовена, Микеланђела Буонаротија, Лава Николајевича Толстоја, Георга Фридриха Хендла, Махатме Гандија, антиратни спис "Изнад метежа".

1867. - Рођен шпански писац и политичар Висенте Бласко Ибањес, коме је свјетску славу донио роман "Четири јахача апокалипсе". Цијелог живота се борио за демократију и слободу отаџбине, а кад је 1923. у Шпанији заведена диктатура, ставио се на чело борбе за демократију и написао чувену брошуру "Разобличени Алфонсо Тринаести", која је одиграла огромну улогу у рушењу монархије. У младости је основао утицајни лист "Ел Пуебло". Остала дјела: романи "Међу поморанџама", "Трска и глиб", "Кровињара", "Крв и арена", "Хорда", "Мртви заповиједају", "Катедрала", "Уљез", "Подрум", "Маре Нострум", "Колумбо".

1872. - Рођен вођа национално-револуционарног покрета у Македонији Гоце Делчев, кога бугарска историографија сматра бугарским националним јунаком, а скопски извори македонским. У Софији је избачен из војне школе, јер је ширио социјалистичке идеје, а потом због ниског раста није примљен на Војну академију у Београду. Двије године је био учитељ, а 1896. је с малом четом почео борбу против Турака. Залагао се за федерацију балканских држава. Погинуо је у борби против Турака у мају 1903, три мјесеца прије избијања Илинденског устанка, чији је почетак одгађао с правом, сматрајући да је преурањен и слабо припремљен.

1896. - Амерички љекар Емил Граб први употријебио терапију зрачењем у лијечењу рака плућа, примијенивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.

1899. - Умро француски сликар енглеског поријекла Алфред Сисле, један од оснивача импресионизма. Сликао је само пејзаже, обично улице под снијегом и призоре из природе у лирском интимистичком маниру, с наглашеном нотом животног оптимизма. Посебно га је привлачило сликање ријека, при чему је највише истраживао свјетлосне ефекте.

1916. - Нијемци у Првом свјетском рату први пут бомбардовали Париз из "цепелина".

1916. - Британска армија у Првом свјетском рату први пут тестирала тенкове у мјесту Хетфилд у Енглеској.

1934. - Рођен српски пјесник Бранко Миљковић, лиричар снажног интелектуалног погледа на свијет, опсједнут драмом постојања и њеним филозофским аспектом. Почео је да пише као средњошколац и 1957. је објавио прву збирку пјесама "Узалуд је будим". Надахнуто је преводио модерне руске и француске пјеснике. Остала дјела: збирке пјесама "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв која светли", "Песме", "Смрћу против смрти" /с Блажом Шћепановићем/.

1941. - Умро грчки генерал и државник Јоанис Метаксас, који је као премијер и министар војске 1936. распустио парламент и успоставио личну диктатуру. Учествовао је у рату против Турске 1897. и у балканским ратовима 1912. и 1913. У Другом свјетском рату у октобру 1940. одбио је ултиматум фашистичке Италије и организовао одлучан отпор италијанској агресији.

1942. - СССР, Велика Британија и Иран су у Другом свјетском рату уговорили да британско-совјетске снаге напусте Иран шест мјесеци по окончању рата против Сила осовине, а Техеран је дозволио Москви и Лондону неограничену употребу, контролу и одржавање свих комуникација, аеродрома и пристаништа на иранској територији.

1942. - Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат започет 1941. због спорне пограничне територије између двију земаља у подручју амазонске џунгле.

1949. - Велика Британија признала Израел.

1950. - Почела прва серија побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком владе Јужне Африке.

1959. - Дански путнички брод "Ханс Хедтофт" поред обала Гренланда налетио на ледени бријег и потонуо, повукавши у смрт 95 људи.

1963. - Улазак Велике Британије у Европску економску заједницу /садашња Европска унија/ ветом спријечила Француска.

1963. - Умро амерички писац Роберт Ли Фрост, четвороструки добитник Пулицерове награде за поезију, чије су најчешће теме људска усамљеност, пролазност, истовјетност човјека и природе. Дјела: збирке пјесама "Дјечакова воља", "Сјеверно од Бостона", "Поток што тече на запад", "Сабране пјесме".

1964. - Панама упутила жалбу Организацији америчких држава због агресије САД, захтијевајући свој суверенитет у зони Панамског канала.

1989. - Послије седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел вратио Египту град Табу на Црвеном мору. Тај град Израел је држао од рата 1967, у којем је до ногу потукао Арапе.

1994. - Аустријанка Улрике Мајер, двострука свјетска првакиња у смучању, умрла од повреда задобијених приликом пада на такмичењу у спусту за Свјетски куп.

1996. - Венецијанска оперска кућа "Ла Фениче" нестала у пожару, други пут у 204 године своје историје.

2005. - Умро Ефраим Кишон, који је преживио Холокауст. Био је један од најпознатијих и најпревођенијих израеских писаца. Међу најпознатијим књигама су "Није фер Давиде", "Кита боли море", "Јабука је свему крива", "Књига за пореске обвезнике", "Код куће је најгоре" и "Помозите свијету на своју штету".