ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво27/01/2020

БОРАЦ ЗА ВЕЛИКУ СРБИЈУ, А КАСНИЈЕ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ СЛОВЕНА

 

БИЈЕЉИНА, 27. ЈАНУАРА /СРНА/ - Српски државник Илија Савић, познат као Илија Гарашанин, чије је дјело из 1844. године "Начертаније" предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије, рођен је 28. јануара 1812.

 

Гарашанин се залагао за савез балканских народа, који би се заједно одупрли Турској.

Био је син трговца Милутина Савића из села у Крагујевачкој нахији Гараши, према чијем је називу и узео презиме.

Каријеру је почео као официр 1837. и био први старјешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је послије кнежевог абдицирања 1839. морао у избјеглиштво. По повратку у отаџбину од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дјела, а до 1853. министар спољних послова.

Смијењен је под притиском Русије иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску.

Поново је постао министар унутрашњих дјела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић највише је његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића 1861. постао је шеф владе и дипломатије.

Прихватио је његову идеју о савезу са Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака. Такође је водио и тајне преговоре о устанку са првацима Срба у Босни, али је отпуштен 1867. године због противљења кнежевој женидби са Катарином Константиновић.

Гарашанин је био један од највећих државника и администратора времена уставобранитеља. Имао је великих заслуга за утврђивање уставобранитељског режима. Ојачао је полицију у Србији и бирократски начин управе.

Илија Гарашанин заступао је чврсту линију ауторитета и апсолутну послушност потчињених.

За вријеме кнеза Александра Карађорђевића био је присталица борбе за великосрпску државу.

Касније, као министар спољних послова кнеза Михаила /1860-1868/, Гарашанин је еволуирао према југословенском рјешењу, успостављајући везе са југословенским покретом код Хрвата /бискупом Штросмајером/ и бугарским револуционарним организацијама.