ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Тема дана17/02/2020

ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАВНОГ СУДА ДОВЕЛО БиХ У ГОТОВО БЕЗИЗЛАЗНУ СИТУАЦИЈУ

 

БАЊАЛУКА, 17. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић указала је да је дјеловање Уставног суда као инструмента политичког Сарајева нарушило саме темеље на којима БиХ почива и у комбинацији са ранијим мјерама високих представника довело је земљу у готово безизлазну ситуацију.

 

"Перманентна криза и бављење истим статусним питањима због упорних насртаја на уставне надлежности Републике Српске одузимају нам енергију за провођење важних редовних послова и реформских активности и неповратно уништавају наду да БиХ може опстати на бази равноправности свих народа или међусобном уважавању", рекла је Цвијановићева на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.

Она је истакла да најављене апелације у вези са Законом о стварним правима или оне које се односе на име Републике Српске упућују на нову кризу или боље рећи кризу без краја, те да је зато важно да институције Српске имају јасан одговор.

Предсједник Републике је у уводном излагању нагласила да БиХ не почива на договору, међусобном уважавању и сарадњи, већ на покушајима да се воља једног народа наметне свима осталима уз помоћ страних држављана.

Цвијановићева је указала да без правне сигурности и правних, умјесто политичких одлука правосуђа, не може бити успостављен стабилан и уређен систем.

"Говорити о принципу владавине права, који је једна од најважнијих тековина Европске уније, али и савремене цивилизације уопште, а истовремено дерогирати највиши правни акт земље, напросто није могуће", рекла је Цвијановићева.

Она је навела да је као предсједник Републике Српске била дужна да сазове састанак представника институција и свих политичких партија да чује њихово мишљење с обзиром да је и ова одлука Уставног суда недосљедна и антиуставна.

Цвијановићева је рекла да се у нормалној држави, у којој Уставни суд функционише у нормалном саставу и који нормално дјелује у оквиру Устава штитећи уставност, не поставља се питање провођења његових одлука.

"Али, у држави у којој један политички функционер, попут Бакира Изетбеговића, признаје да је Уставни суд полуга бошњачке политике и великодушно 'нуди' да се он, бошњачки политичар, одрекне овог суда, у замјену за то да се Република Српска одрекне механизма ентитетског гласања је брутално ругање и судовању и Уставу. Брутално је и ћутање међународног фактора у БиХ на такво опасно присвајање Уставног суда као политичког инструмента једног етницитета или једне политичке партије", указала је Цвијановићева.

Она је додала да је Република Српска навикла да страни представници, у својој пристрасности, упорно ћуте на све што ради бошњачка политика и упорно галаме на све што ради Република Српска и зато је БиХ данас држава у којој столује неповјерење једних према другима, али и неповјерење Срба, а све више и Хрвата према намјерама међународног фактора.

"Да ли су то ствари које треба мијењати - било да је ријеч о реалној слици или перцепцији? У сваком случају треба, али то подразумијева искрен дијалог, којег никад није било, а да ли ће га бити не зависи од нас, већ од бошњачких политичара и страних представника", поручила је Цвијановићева.

Она је нагласила да БиХ нимало неће помоћи то што се дубоки проблеми индивидуализују и персонализују, умјесто да се лијече узроци, нити ће јој помоћи то што се намеће став да је реформа само оно што подразумијева пренос надлежности, умјесто да се третира суштина.

"И ми бисмо вољели да живимо у амбијенту у којем се одлуке судова поштују и у којем би грађани и Републике Српске и ФБиХ уживали правну сигурност. За то је потребно да судови раде у оквиру Устава и закона, а не да доносе неуставне одлуке или да буду под утицајем домаће или стране политике", нагласила је Цвијановићева.

Она је навела да су девијације присутне не само у погледу Уставног суда БиХ, већ и у оквиру редовног правосуђа.

Цвијановићева је рекла да је земља у којој је могуће да се неки домаћи политичар или страни амбасадор распитује о статусу неког предмета или чак тражи да се покрене поступак против некога, осуђена је на пропаст, као што је осуђен на пропаст и ангажман стране политике којом се брани такво стање.

Према њеним ријечима, држава у којој се за иста дјела ратног злочина припадницима једног народа судило по блажем закону из СФРЈ који је и био на снази у вријеме почињења дјела, а припадницима другог народа по другом, строжем и донесеном годинама након завршетка рата, његовом реторактивном примјеном, показује амбис правосуђа.

"Кад сам о томе разговарала са међународним представницима након такве вишегодишње накарадне праксе, рекли су ми: 'Па, ево прављамо то сад'. Да, а шта је са онима према којима је та штета ретроактивном примјеноим закона учињена, а која није поправљена", упитала је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је такво експериментално и политички мотивисано правосуђе нанијело немјерљиву штету односима између народа у БиХ, угледу међународног фактора у БиХ и кредибилности саме БиХ.

Подсјетивши на структурални дијалог за реформу правосуђа покренутог на иницијативу Европске уније прије 10 година, Цвијановиће је рекла да је она обустављена јер су тако жељели СДА и ОХР који их подржава.

Она је навела да је разлог за деградацију, а потом и потпуну обуставу овог процеса ништа друго до обична манипулација - намјера да се, тобоже, у име заштите државе, уствари заштити цијели корпус неправних рјешења наметнутих од високих представника који су успоставили правосудни систем мимо Устава БиХ.

"Кад кажемо да је нешто неуставно, онда смо оптужени да смо рушитељи државе. Кад кажемо да желимо то неправно и неуставно да реформишемо да би било уведено у правно и уставно, опет смо наводни рушитељи државе јер то не желе ОХР и СДА. Кад кажемо да ЕУ треба да буде храбрија и да у овој држави инсистира на оним рјешењима која имају у својим државама, а не да бране оно што је експериментални хибрид, или кад кажемо да желимо да се примјењује механизам координације, на којем су и они инсистирали, а бошњачке партије упорно желе да га заобиђу, онда нас оптуже да смо против евопских интеграција", констатовала је предсједник Српске.

Она је нагласила да је за европске интеграције више од многих политичара који понављају испразне флоскуле по међународним сећијама и испразним форумима, те да зна да за то треба засукати рукаве и проводити тешке, али праведне реформе, које имају јасан, а не скривени циљ.

"Нажалост, досадашње су служиле више централизацији него јачању наших капацитета за изазове које подразумијева чланство у ЕУ. Функционалност државе се обезбјеђује политичком вољом, а не насилним развлашћивањем. Ми смо заинтересовани за мир, стабилност и очување надлежности и уставног капацитета Републике Српске. То је оквир наше политике. БиХ у којој је могуће истовремено остварити интерес сваког народа, ентитета. БиХ за нас није спорна", нагласила је Цвијановићева.

Она је појаснила да су спорна отимања надлежности која се дешавају под плаштом наводног прављења функционалније државе, а у суштини, она је због таквих интервенција у све горем стању и све болеснија.

"Простор за поправљање овакве атмосфере постоји али није тешко претпоставити да ће бошњачки политичари остати неспремни да ту шансу искористе све док знају да се могу ослањати на странце - било да је ријеч о ОХР-у, који се већ одавно доживљава као правни одјел СДА или страних судија у Уставном суду БиХ који представљају машину за прегласавање у корист политичких амбиција СДА и прављења унитарне БиХ, против које су два од три конститутивна народа", рекла је Цвијановићева.

На крају уводног излагања Цвијановићева је рекла да је Народна скупштина срце демократског, политичког и институционалног живота Републике Српске и вјерује да ће она, у складу са својим уставним надлежностима, заштитити интерес Републике Српске.