ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура21/02/2020

СРПСКИ ЈЕЗИК - ОТАЏБИНА ДАНИЛА КИША

 

БЕОГРАД, 21. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Паризу ће сутра бити обиљежено 85 година од рођења и три деценије од смрти Данила Киша, великог српског писца, неуморног у борби за највише стилске вриједности српског језика и културе.

 

У Културном центру Србије у Паризу сутра у 19.00 часова биће одржано књижевно вече посвећено животу и дјелу великог писца и промовисана књига Миливоја Павловића "Венац од трња за Данила Киша" /2016/, која је на српском доживјела четири издања, а преводи се и на друге језике.

Осим Павловића, о Кишу ће говорити државни секретар у Министарству културе Србије Александар Гајовић и директор издавачке куће "Службени гласник" Петар Арбутина.

У уводној ријечи, коју је припремио за ово вече, Павловић је истакао да је Киш, иако свјетски путник, свуда писао на српском језику на којем је и постао писац и који је његова права отаџбина, пишу "Вечерње новости".

"Овај језик је његова права отаџбина, иако се и данас неколике културе отимају о Кишово дело", истакао је Павловић.

Он је подсјетио на живот Киша у Паризу и његова дјела у којима је описао живот тог града, те додао да најважнија Кишова дјела Французи одавно читају као да су првобитно била написана на њиховом језику.

Павловић напомиње да је Киш умро 1989. године у Паризу, а у Улици Артир Грусије 16 једна плоча потврђује да је француска пријестоница уврстила овог српског писца у своје топографске знаменитости.

"Из града у који је дошао као бродоломник и пред којим је пао као пред иконом, Киш је изашао као витез, овенчан угледним наградама, признањима, укључујући и Орден витеза уметности и књижевности који му је 1986. године уручио тадашњи француски министар културе Жак Ланг", напомиње Павловић.

Павловић наводи да Киш спада у сам безвремени врх не само српске, него и свјетске културе, те додаје да ће ова сезона у свјетској књижевности протећи у знаку 85 година од рођења и 30 година од смрти великог писца.

"Киш је високо уздигнута застава, која се види издалека и представља нас као народ са културом, а не само са историјом... Био је неуморан у борби за највише стилске вредности српског језика и српске културе", навео је Павловић.

Он је додао да је Киш отпор насилничким идеологијама третирао као свој онтолошки задатак, примјењујући високе естетичке и етичке критеријуме, те да су му нуђени пасоши других земаља и гостопримство других култура, али је све одбио.

"Киш није мртав, нити ће бити заборављен док живи српски језик, а богме и други језици на које је преведен, а њих је четрдесетак", истиче Павловић.

Посмртни остаци Данила Киша налазе се у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду испод мермерне плоче на којој само пишу године рођења и смрти и занимање књижевник.

Павловић истиче да је Киш у свом завјештању навео да жели да буде сахрањен у Београду, и то по православном обреду, што није прошло без гунђања дијела тадашње "чаршије".

Данило Киш био је српски романописац, есејиста, преводилац и дописни члан Српске академије наука и уметности. Сматра се једним од најзначајнијих српских књижевника 20. вијека.

Рођен је у Суботици 22. фебруара 1935. године, од оца Едуарда Киша, мађарског Јеврејина и мајке Милице Драгићевић, Црногорке. Умро је у Паризу 1989. године.

Своје прве радове је објавио 1953. године, а најпознатија дјела су му "Гробница за Бориса Давидовича" и "Енциклопедија мртвих".

Киш је један од најпревођенијих писаца, његова дјела превођена су, између осталих језика, и на руски. Добитник је низа угледних домаћих и престижних међународних књижевних награда.