ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 18/05/2020

КАДА ДОКТОР ПОСТАНЕ ПАЦИЈЕНТ - ИЗ ДЕЖУРСТВА У БАЊАЛУЧКИ СТУДЕЊАК

 

У вајбер групи са колегама, са којима се од почетка епидемије не сусреће да би се редуковали контакти, каже да је написао да не може дочекати да се нађу сви заједно у кабинету за ендоскопију, као некад, јер ће то бити знак да је све прошло

 

Пише: Катарина ПАНИЋ

ПРИЈЕДОР, 18. МАЈА /СРНА/ - Приједорчанин Горан Предојевић /38/ ујутро је изашао из дежурства, сачекао резултате теста на вирус корона и сазнао да је, исто као и након рада у ковид болници, негативан, али ће тог истог дана, касно у ноћ, чути да је у питању – грешка.

"Било је око 22.30. Успављивао сам дјецу и телефон није био уза ме. Послије видим пропуштене позиве. Један од инфектолога, један од епидемиолога. Заледио сам се. Видим да имам и поруку од епидемиолога – не смијем је отворити. Назовем прво инфектолога. Јави се колега и каже ми - позитиван", препричава Горан у разговору за Агенцију Срна у петак, 15. маја, увече из собе Студентског дома "Никола Тесла" у Бањалуци.

Првобитно је овај интервју био договаран о теми рад у ковид болници за љекара који није инфектолог по струци, али се временом ситуација промијенила - и, умјесто као љекар у дежурству, нашао се у улози пацијента у изолаторију.

"Могу ја и овдје, у Студењаку, мало заћи у визиту. Ево, кроз прозор гледам собу у којој сам живио пет година кад сам студирао. Исто је као некад, само сам мало старији", смије се и шали. Испред је дјечији креветац. Чују се дјеца како трчкарају по ходницима.

Из собе не излази, осим по храну, а и то с рукавицама и маском и када у близини нема људи. Не жели у контакт са сустанарима, да се не изложи ризику од заразе, јер вјерује да је позитиван резултат теста био грешка. Добро се осјећа, нема никаквих тегоба нити симптома. "Ма, ја бих сад могао фудбала играти", додаје он.

Након сат и по разговора, око 20.00 часова, прекида везу да провјери да није случајно дошао налаз. Послије 20-ак минута зове да наставимо интервју. Резултата још нема. У суботу ујутро јавља: "Други налаз је негативан. Сад чекам ретестирање. Ако се понови негативан, ето мене кући".

Предојевић је шеф Одсјека интерне медицине у болници "Доктор Младен Стојановић" Приједор. Након што је потврђена зараза код двију медицинских сестара и два пацијента ове установе, један број радника је отишао у изолацију, те је и рад оних који нису били с њима у контакту постао учесталији. Тако је и овог љекара његова начелница назвала у сриједу вече, 13. маја, рекла му да је јутрошњи тест негативан и питала може ли да ради и сутра, иако је тога јутра изашао из дежурства.

"Рекао сам да могу. Сад је ситуација таква, ако треба пет дана заредом – пет дана. Што се тиче резултата теста, другачије нисам ни очекивао. Знам да сам и професионално и лично испоштовао све мјере заштите и више сам то тестирање доживљавао као формалност кроз коју се мора проћи када радиш с пацијентима. Али, на крају тога истог дана око мене ће се свијет окренути. Све сам мислио десиће се као кад сањаш ружан сан и у подсвијести знаш да је то сан и трудиш се да се пробудиш", сјећа се Горан.

Горан је назвао људе с којима је био у контакту и рекао им да је позитиван, да се они ту ноћ изолују од укућана и да чекају ујутро позив и даље инструкције Хигијенско-епидемиолошке службе, а он сам своје контакте доставио је овој служби.

"Тешко позивати људе с којима си био у контакту и саопштавати им да си позитиван. Мени је у опису редовног посла саопштавати члановима породице да је пацијент умро. То се најчешће дешава након покушаја реанимација и ја сам за ових 12 година стажа на то се навикао. Ово сад је било теже. Страховит је терет носити се с мишљу да си сам можда некога заразио и угрозио нечију породицу", казује Горан.

Он наглашава да нико од колега који су до сада радили у приједорској ковид болници није позитиван нити је ико од колега који су с њим били у смјенама позитиван, да је он сам тестиран не зато што је био у ризику од контаката него зато што је стално у радном процесу, те да самим тим није ни имао мјеру изолације.

"Када је у наше ковид одјељење смјештен први пацијент, формирани су тимови од по четири љекара и по осам медицинских сестара који раде у турнусима од по 20 дана. Распоређени смо ми млађи, јер не спадамо у ризичне групе. Нико се није бунио. Страх је нормалан, али не смије да те паралише у послу, којим год да се бавиш. Ко се боји, нека студира економију", наводи Предојевић.

Према његовим ријечима, интернисти раде и на инфектологији, а, осим тога, овај вирус је једнако нов и непознат и инфектолозима, као и свим другим специјалностима. Такође, сам стручни дио посла није проблем у ковид болници, будући да за све постоје прописане процедуре и да има довољно заштитне опреме.

"Мени је лично једино то и било тешко. Маска, наочале, визир, капа, каљаче, одијело, три пара рукавица. Никад прије нисам у томе радио. Читава процедура је то све обући и ставити на себе, а још већа скинути, јер кад се облачиш то је све чисто, а кад се скидаш то је све контаминирано и потребна је велика концентрација да не додирнеш ничим то нечисто. Ту се ни најмања грешка не смије десити. Онда те попршћу алкохолом и тако, мокар до коже, десетак минута стојиш напољу", набраја Горан.

Колеге су се шалиле да више њему неће давати да тестира пацијенте, пошто се за првих пет људи које је он одлучио тестирати испоставило да су позитивни.

"У свом дежурству имам аутономију донијети одлуку о томе кога тестирати, а кога не. Ја сам тестирао сваког ко је био фебрилан. И опет ћу све исто радити кад се вратим. И вратићу се опет и у ковид болницу, ја свој посао волим", поручује Горан.

Испред зграде га је у четвртак, 14. маја, ујутро чекало возило санитета које ће га најприје превести до приједорске болнице на ретестирање, а потом у Бањалуку. Испратила га је супруга Дубравка, а Урош /8/ и Лука /6/ су били у дневној соби. Када су чули да тата излази из куће, потрчали су према њему, али им је морао рећи да се врате.

"То је некако било баш тешко, да се не можеш поздравити. Иначе, они мисле да сам на послу у Бањалуци, тако смо се договорили да им кажемо. И морам да глумим да одлазим на посао као и било који други дан, а не знам хоћу ли их видјети више. Због те неизвјесности, жељан сам их још више, а не смијем их загрлити, тјерам их од себе. Не знам да сам такву бол у души икад осјетио. Катастрофа... Не знам, ево, с чим бих тај осјећај упоредио", прича Горан.

Смјестио се у дом. И жена, за коју каже да је превише плашљива, а и његови родитељи, послије првобитног шока, већ други дан су се боље носили са ситуацијом, па је и њему било лакше. Помирио се са ситуацијом. Наставио се понашати као да је позитиван резултат био грешка. Мислио је да се добро носи са ситуацијом у којој се нашао. А, онда је услиједио телефонски позив.

"Новинарка, представила се, заборавио сам име. Питала ме је ко је све био са мном на састанку и зашто ти људи нису у изолацији. Заплакао сам. Ништа друго ме није питала. И плакао толико да сам морао прекинути везу. Исплакао сам се као година. Нешто ме стегло, стисло, никако престати плакати. Послије је звала поново, извињавала се. Нема везе, вратићу се ја, а у очи ћемо се погледати", каже Горан.

У вајбер групи са колегама, са којима се од почетка епидемије не сусреће да би се редуковали контакти, каже да је написао да не може дочекати да се нађу сви заједно у кабинету за ендоскопију, као некад, јер ће то бити знак да је све прошло. Засад, остаје у кућној изолацији двије седмице, након чега се враћа бијелом мантилу. Разговор завршавамо трећи дан, синоћ.

"Само да ми је да дођем кући, да уђем, да гледам око себе и да видим да сам код своје куће, ето само то ми је било на памети. Старији син пита: `Колико си ти, тата, људи излијечио?` `Пуно, сине, пуно`, кажем му", смије се Горан.

Он објашњава да је од тог тренутка кад се вратио својој кући, у своју породицу, све одједном постало као давна прошлост.

"Не знам шта се то десило ни како бих ја то описао. Потпуно сам релаксиран, као да се то десило некада давно, као да ја немам ништа с тим. О томе више ни не размишљам", додаје Горан.

Горан је рођен 1982. године у Приједору гдје је завршио основну школу и средњу медицинску. Додипломски студиј /2008/, специјализацију из интерне медицине /2014/ и магистарски студије /2018/ завршио је на Медицинском факултету у Бањалуци, а субспецијализацију из гастроентерологије /2016/ на Медицинском факултету у Новом Саду. Политички је активан од 2008. године и трећи мандат одборник је у Скупштини града Приједора. Кугла од своје 11. године, предсједник је Куглашког клуба "Рудар", те један од најзаслужнијих за поновно оживљавање овог спорта, градњу нове куглане и покретање школе куглања у граду на Сани.

"Напокон! Од сутра куглана почиње са радом. Прво креће КК `Рудар`. За све остале, пратите наш ФБ", објавио је одмах по доласку кући на "Фејсбук" страници клуба.