ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 03/06/2020

РАДОНЧИЋЕВ ПОЛИТИЧКИ КАРАКТЕР

 

На подметнути камен спотицања, показаће вријеме, више ће се саплести СДА него Радончић

 

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 3. ЈУНА /СРНА/ - Лидер СББ-а Фахрудин Радончић оставком на функцију министра безбједности у Савјету министара директно је показао чврст политички карактер, а индиректно указао на погубну политику СДА којом докрајчава ионако раздрто ткиво дејтонске БиХ заједнице.

Радончић је оставком показао и доказао да СДА не може са њим да политички манипулише, посебно када су он и његова странка у власти и када су суодговорни о битним питањима за БиХ заједницу три конститутивна народа и, наравно, осталих.

Први камен спотицања који је СДА подметнула Радончићу у својству министра наговијестио је да СДА не жели да води политику сарадње равноправних коалиционих партнера, па макар то био и Радончић, него да жели подредити све у интересу замишљене СДА џамахирије.

Подметнути камен спотицања, на који ће се, показаће вријеме, више саплести СДА него Радончић, је исхитрени избор нових /старих/ чланова ЦИК-а. Док се Радончић у својству министра безбједности у Савету министара залагао да што више допринесе сузбијању вируса корона, дотле је СДА уз помоћ својих политичких сателита из Републике Српске /СДС и ПДП/ изабрала /незаконито/ централно изборно тијело на нивоу БиХ заједнице.

Радончић, који је тада био заокупљен организацијом посла око мигрантске кризе и сузбијања вируса корона, прокоментарисао је: "Избором нових чланова ЦИК-а, у режији СДА и СДС-а, реално је очекивати изборне преваре, чија је жртва најише био СББ. Довољно се сјетити чињенице да је дан уочи избора 2018. године замијењено чак 6.500 чланова бирачких одбора, а ЦИК је све то легализовао".

"Док ми трошимо своје здравље и посљедњи атом снаге да помогнемо грађанима у мигрантској кризи, корона пандемији и на другим пољима, они /СДА и СДС/ већ планирају како да поново компромитују изборни порцес и извргну вољу грађана", написао је тада на "Инстаграму" Радончић и додао да "ако то опстане, будући избори немају никаквиг смисла".

СДА је, очигледно, прецијенила себе, а подцијенила Фахрудина Радончића, јер га, иако је коалициони партнер, уопште није консултовала око избора нових чланова ЦИК-а.

СДА је сматрала да са Радончићем може да манипулише као са Жељком Комшћем, који би, да има имало политичког карактера, давно поднио оставку јер га народ /Хрвати/ које номинално представља није изабрао, напротив, прогласио га је персоном нон грата у срединама у којима је већински. Али, политички карактер по том питању далеко је од Комшића.

СДА, већ је свакоме јасно, своју политику упорно настоји да спроводи помоћу својих сателита - Комшића и СДС-а, што јој нажалост пролази, истовремено желећи да у близини има и Радончића који би на све њихове недемократске радње требало да гледа благонаклоно.

СДА у својој кратковидности није рачунала да у политици има људи као што је Радончић коме није циљ да преварама политичких неистомишљеника дође до неког свог интереса.

Радончића је СДА покушала да политички обесмисли када се супротставила његовом системском покушају рјешавања мигрантске кризе, са нагласком на пакистанске мигранте.

Умјесто да подржи Радончића и питање рјешавања мигрантске најезде стави на дневни ред заједничких институција, СДА је путем својих функционера Бисере Турковић и Шефика Џаферовића одмах организовала сусрете са пакистанским амбасадором у Сарајеву, дајући директно Радончићу до знања да мигранти не треба да буду његова брига.

И трећи разлог, између осталих, зашто је Радончић поднио оставку, јесте груби насртај СДА на Тужилаштво БиХ у афери "Респиратори" у коју су, како се сумња, уплетени кадрови Бакирове странке.

Радончићу, човјеку који има реалан став о важним политичким питањима за судбину БиХ, није више требало да сам себе увјерава хоће ли остати у коалицији са СДА губећи енергију и вријеме, него је остајући досљедан себи и својој странци, поднио оставку из разлога што нема себи равног саговорника у коалицији СДА и ДФ-а за рјешавање отворених питања.

Радончић није реаговао одмах, издржао је на функцији министра неколико мјесеци, иако је знао да ће веома тешко или никако моћи да спроводи своје политичке ставове са поменутим коалиционим странкама.

Али, када се увјерио да ће, остане ли радити са њима, код народа губити политички и сваки други кредибилитет, одлучио се на оставку, која ће му донијети више користи од останка у, за њега, недоследној коалицији Комшића и Изетбеговића.