ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти26/06/2020

НОШЕН ВИДОВДАНСКОМ ИДЕЈОМ СРПСКИ НАРОД ОЧУВАО СРПСКУ

 

БЕОГРАД, 26. ЈУНА /СРНА/ - Видовдан је празник националног саможртвовања, а не пораза, а крајем 20. вијека, када је рушена Југославија, српски народ у БиХ је ношен видовданском идејом успио да изнесе отаџбински рат и очува Републику Српску, изјавио је Срни историчар Драгомир Анђелковић.

 

"Није стављао ни лични ни економски нити било који други интерес на прво место, већ идеју државе и националног опстанка. И у најтежим околностима је успео да се избори и да створи Републику Српску, и да је очува. То је доказ да је видовданска идеја нешто што има трајну вредност", рекао је Анђелковић.

Он је указао да је то и данас од кључног значаја када покушавају да Србима отму Косово и Метохију и када малтретирају српски народ у Црној Гори.

"Јер, ако верујемо у победу и спремни смо да се боримо, а не да калкулишемо на ситан начин сваки дан - ми ћемо до победе и доћи", рекао је Анђелковић.

Он је нагласио да, славећи Видовдан, Срби не славе пораз нити жртву на апстрактан начин, већ је то слављење спремности људи и нације да стави национални интерес изнад личног и да се због тог националног интереса бори без обзира на посљедице.

Према његовим ријечима, таква видовданска идеја је темељ, не само српског идентитета, већ и српске државности јер је српски народ уз помоћ ње успио да се ослободи.

"Уз помоћ видовданске идеје нисмо поклекли када су биле тешке околности и успевали смо да се изборимо са јачим непријатељима и да обновимо, одржимо и очувамо државу. Ношен том идејом националног саможртвовања српски народ је крајем 20. века, када је рушена Југославија, створио Републику Српску", нагласио је Анђелковић.

Видовдан се у Србији обиљежава као државни празник у спомен на Косовски бој 28. јуна 1389. године на Газиместану, а у колективном сјећању српског народа симболизује слободу, отпор туђину, његовање патриотизма, националног бића, витештва и херојства.

На Видовдан су се кроз историју десили догађаји преломни за судбину српског народа, али и догађаји који су промијенили ток свјетске историје.

Двадесет осмог јуна 1914. године, док су се широм Србије одржавале видовданске свечаности, у Сарајеву је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, што је био непосредан повод за почетак Првог свјетског рата.

На Видовдан 1919. године потписан је Версајски споразум, којим се Велики рат завршио.

У оквиру прославе 600 година Косовског боја 28. јуна 1989. године тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић одржао је историјски говор на Газиместану, а тачно 12 година послије тога је на Видовдан изручен суду у Хагу.

Црна Гора је 28. јуна 2006. године, послије мајског референдумског отцјепљења од Србије, постала независна чланица УН, што је уједно значило дефинитивни распад посљедњег дијела бивше Југославије.