ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан13/07/2020

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 15. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је сриједа, 15. јул, 197. дан 2020. До краја године има 169 дана.

 

1099. - Крсташи у Првом крсташком рату заузели Јерусалим.

1291. - Умро њемачки цар Рудолф Први Хабсбург, оснивач династије Хабсбурговаца, који је владао од 1273. до смрти. У бици на Моравском пољу 1278. побиједио је чешког краља Отoкара Другог Пшемисла и од њега отргнуо Аустрију, Крањску и Штајерску које су, с касније припојеном Корушком, постале насљедне хабсбуршке земље, чиме је ударен темељ Хабсбуршке Mонархије.

1410. - Војска пољског краља Владислава Другог Јагела уз помоћ чешких плаћеника до ногу потукла њемачке тевтонске витезове у бици код Таненберга.

1606. - Рођен холандски сликар Харменс ван Рајн Рембрант, један од највећих у историји сликарства. Урадио је око 650 уљаних слика, око 300 гравира и скоро 2.000 цртежа, укључујући ремек-дјела, као што су "Ноћна стража", "Изгубљени син", "Час анатомије доктора Тулпа", "Христос као баштован", "Добри Самарићанин", "Ходочасници у Емаусу", "Сукнари", "Витсавеј", "Јаков благисиља унуке", "Венера и Купидон", "Вјереници", "Флора", "Данаја", "Старица", "Јеврејска невјеста", "Породични портрет", "Предио с вјетрењачом", више од 60 аутопортрета, портрете своје жене Саскије фан Ојленбурх, сина Тита, пријатеља Јана Сикса.

1663. - Рођен српски поморац и математичар и руски кнез Марко Мартиновић, стручњак за хидроградњу и бродоградњу, један од најученијих људи свог времена. Као наставник Поморске академије у Венецији подучавао је и младиће из Русије примљене на молбу цара Петра Великог. У родном Перасту је руководио радом једне од најстаријих поморских школа на Јадрану.

1795. - "Марсељеза" званично прихваћена за химну Француске.

1850. - Рођен Ђорђе Вајферт, индустријалац и филантроп, гувернер Народне банке Србије и Краљевине СХС. Вајферт је основну школу и реалку завршио у Панчеву, гимназију у Пешти, а у Вијенстефану код Минхена Господарско-пиварску академију. По завршетку школовања наставио је породичну пиварску традицију. Године 1873, отворио је на падинама Топчидерског брда велику и модерну пивару. Пошто странцима, а Вајферт је био Нијемац, није било дозвољено да имају непокретности, иступио је из аустро-угарског поданства и примио српско држављанство. Панчевачку пивару наставио је да води његов отац Игњат. Вајферт је финансирао истраживања рудног блага у Србији, у Костолцу, борским рудницима, као и руднику живе на Авали. Био је велики колекционар. Своју нумизматичку збирку од 14.000 експоната поклонио је Београдском универзитету. Музеј града Београда од њега је на поклон добио колекцију од 250 гравира, карата и слика главног града. Био је и велики добротвор. Поклонио је земљиште на коме се данас налази болница "Др Драгиша Мишовић", а помогао је и њену градњу. Оснивач је Фонда за бригу о ратним инвалидима, а сам је учествовао у српско-турским ратовима. Као истакнути индустријалац и финансијер, изабран је 1890. године за гувернера Народне банке Краљевине Србије. У новој држави Краљевини СХС поново је гувернер од 1920-1926. године. Један је од оснивача Београдске задруге и први предсjедник Индустријске коморе. Умро је 1937. године у Панчеву и сахрањен у католичкој цркви Свете Ане, коју је за живота подигао. Проглашен је за почасног грађанина Панчева, а његов лик краси новчаницу Србије од хиљаду динара.

1869. - Француз Иполит Меж Морис патентирао маргарин.

1904. - Умро руски писац Антон Павлович Чехов, чији се стил одликује једноставношћу, изванредним даром запажања и специфичном атмосфером, блиском импресионистичком поступку. Позоришту је отворио нове путеве и сам створио нови драмски облик - "лирску драму" и извршио огроман утицај на свјетску литературу, посебно драму. Дјела: драме "Галеб", "Три сестре", "Ујка Вања", "Вишњик", новеле и приповијетке "Човјек у футроли", "Архијереј", "Кућа на спрат", "Душица", "Три године", "Огрозд", "Павиљон број 6", "Степа", "Сељаци", "Чиновникова смрт", "У ували", збирке хуморески "Мелпоменине бајке", "Шарене приче".

1918. - Њемачки генерал Ерих Фридрих Вилхелм Лудендорф наредио свеопшту офанзиву, чиме је почела друга битка на Марни у Првом свјетском рату. То је био посљедњи покушај Њемачке да надвлада савезничке снаге на западном фронту, али је 4. августа 1918. окончан поразом њемачке армије, као и у бици на Марни од 6. до 9. септембра 1914.

1929. - Умро аустријски писац Хуго фон Хофманштал. Сарађивао је с Рихардом Штраусом, за чије је композиције писао либрета. Дјела: драме "Тицијанова смрт", "Луда и смрт", "Мало свјетско позорје", "Бијела лепеза", "Електра", "Едип и сфинга", "Човјек", "Салцбуршко велико свјетско позорје", "Кула", "Ћудљив господин", либрета "Кавалир с ружом", "Аријадна на Наксу", "Жена без сјенке", приповијетка "Бајка 672. ноћи", есеј "Писмо лорда Чендоса".

1937. - Пуштен у експлоатацију канал Москва - Волга, дуг 128 километара, дубок 5,5 а широк 85 метара, чиме је Москва постала лука пет мора - Црног, Азорског, Каспијског, Бијелог и Балтичког.

1945. - Италија у Другом свјетском рату формално објавила рат доскорашњем савезнику Јапану.

1958. - Америчке снаге се искрцале у Либану и интервенисале на захтјев предсједника Камија Шамуна, омогућивши му да се поново кандидује за шефа државе.

1968. - Путнички авиони "Аерофлота" и "Пан Америкена" почели редовно да лете на линији Москва - Њујорк, што су били први директни летови између СССР и САД.

1974. - На Кипру официри из Грчке и припадници кипарске Националне гарде, на подстицај војне хунте у Грчкој, у државном удару оборили предсједника архиепископа Макариоса Трећег, који је успио да изађе из опкољене предсједничке палате и привремено напусти Кипар. Удар је изазвао велику међународну напетост и заоштрио односе Грчке и Турске, што је Анкара искористила да већ 20. јула 1974. - под изговором "заштите" турске заједнице на том медитеранском острву - искрца трупе које су окупирале трећину Кипра.

1975. - Совјетски и амерички васионски бродови "Сојуз 19" и "Аполо 18" лансирани у орбиту око Земље ради спајања у свемиру.

1983. - У нападу јерменских терориста на просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому "Орли" шест људи погинуло и 48 рањено.

1987. - Тајван послије 38 година укинуо ванредно стање ради омогућавања вишепартијских избора.

1992. - Припадници Хрватског вијећа одбране протјерали су Србе из 13 села какањске општине - Суботиња, Конџило, Бијела Њива, Доле, Макленак, Данци, Градица, Осредак, Почине, Барачи, Крч, Равне и Драчић. У овој акцији Хрвати су заклали Саву Блажановића, а убили су још Мила Цвијетића из Конџила и Илију Цвијетића из Драчића.

1992. - Делегација Српске Републике БиХ отпутовала у Лондон на преговоре са копредсједавајућим Конференције о БиХ Жозеом Кутиљером.

1995. - Војска Шри Ланке окончала највећу офанзиву од 1987. против тамилских побуњеника, током које је погинуло најмање 300 људи.

1996. - Приликом пада холандског војног теретног авиона у ваздухопловној бази у Ајдховену погинула 32 човјека.

1997. - Италијански модни креатор Ђани Версаће, један од најутицајнијих свјетских "диктатора моде" крајем 20. вијека, убијен је у Мајами Бичу на Флориди, САД.

1998. - Најмање 45 људи изгубило животе у аутобској несрећи у савезној држави Аруначал Прадеш на сјевероистоку Индије.

1999. - Кина званично објавила да посједује технологију за прављење неутронске бомбе.

2003. - Посмртни остаци 14 српских цивила из Паулин Двора код Осијека, убијених у децембру 1991. године, сахрањени у заједничкој гробници на Новом гробљу у овом мјесту.

2004. - Након четири године скривања милитант саудијског поријекла Ибрахим ал Садик ал Харби /34/ предао се у саудијској Амбасади у Сирији, у оквиру једномјесечне амнестије коју су прогласиле саудијске власти.

2009. - Путнички авион "тупољев", који је летио на линији из Техерана ка Јеревану, срушио се на сјеверозападу Ирана - погинуло свих 168 путника и чланова посаде.

2016. - Изведен неуспјели војни удар у Турској против предсједника Реџепа Тајипа Ердогана.