ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 10/08/2020

НА НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ ДЈЕЛОВАТИ ОДЛУЧНИЈЕ И СТРОЖЕ

 

Институције Републике Српске теже нултом степену толеранције на насиље, што је и потврђено усвајањем Закона о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици, који је ступио на снагу 1. маја. Свако насиље у породици третира се као кривично дјело

 

Приредила: Ана БЕНЦУН

БАЊАЛУКА, 10. АВГУСТА /СРНА/ - Министар породице, омладине и спорта Републике Српске Соња Давидовић рекла је у интервјуу Срни да неадекватан одговор друштва на насиље у породици, породичној заједници, емотивној или интимној вези доводи до учесталог понављања насиља, али и слабљења заштите жртве, због чега је неопходно на ову друштвену појаву дјеловати одлучније и строже.

Давидовићева је истакла да су на то указали и све чешћи фатални исходи насилничког понашања, који су услиједили након учесталих претходних радњи насиља и благог и неадекватног одговора друштва.

"Институције Републике Српске теже нултом степену толеранције на насиље, што је и потврђено усвајањем Закона о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици, који је ступио на снагу 1. маја, а којим је подигнут степен заштите, помоћи и подршке жртвама насиља у породици на виши ниво", рекла је Давидовићева.

Она је појаснила да је озбиљност и одговорност у сузбијању и спречавању насиља потврђена тако што је укинута могућност прекршајног кажњавања, те се свако насиље у породици третира као кривично дјело, у складу са Кривичним закоником Републике Српске.

"Од маја, када је Закон о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици ступио на снагу, више немамо случајеве насиља у породици који су квалификовани као прекршаји, већ само као кривична дјела", рекла је Давидовићева.

Она је навела да је приступ, прописан одредбама претходно важећег закона, учиниоцу насиља у породици остављао превише простора, јер прекршајну санкцију не доживљава као озбиљну реакцију друштва на његово понашање, а то доводи до учесталог понављања насиља и коначно до слабљења заштите жртава.

Давидовићева сматра да се боља заштита жртве и ефектнији и строжи одговор друштва према учиниоцу насиља добија приступом који одваја помоћ, подршку и заштиту жртава насиља у породици, а које прописује Закон о заштити од насиља у породици, од санкционисања учиниоца, које се прописује Кривичним закоником Републике Српске.

"Основна сврха Закона о заштити од насиља у породици јесте пружање заштите жртви насиља у породици или породичној заједници и стварање услова за спречавање понављања насиља", рекла је Давидовићева.

Она је додала да су уведена и нова права жртава насиља у породици, чиме је додатно унапријеђена њихова заштита.

"Између осталог, уведена је обавеза да се по свакој пријави насиља у породици процјењује ризик од понављања насиља и да се, у складу са овом процјеном, планира предузимање потребних радњи и мјера у правцу спречавања учиниоца да понови насиље и заштити жртва", навела је Давидовићева.

Према њеним ријечима, уведено је и право жртве на пратњу лица у које има повјерење при предузимању свих радњи у поступцима у којима жртва остварује своја права, односно обавеза субјектима заштите да омогуће присуство овог лица.

Давидовићева је напоменула да је ове године Министарство донијело нову четворогодишњу Стратегију за сузбијање насиља у породици Републике Српске.

"Стратегија је обавеза која произилази из Закона о заштити од насиља у породици, а представља наставак стратешког приступа рјешавању проблема насиља у породици", рекла је она.

У Стратегији је истакнуто, додала је она, да је превенција насиља у породици неопходна на различитим друштвеним нивоима - на институционалном, нивоу заједнице и нивоу појединца, те да она укључује и промјену у друштвеним и културним обрасцима понашања жена и мушкараца, с циљем уклањања предрасуда, обичаја, традиција и других пракси које се темеље на идеји инфериорности жена или на стереотипним улогама за жене и мушкарце.

"Иако култура, обичаји, религија, традиција и част нису законски или обичајно оправдање за насиље, на овим просторима и даље патријархални ставови и обрасци свакодневног понашања погодују насиљу у породици. На ово посебно упућују статистички подаци о насиљу у породици који показују да су жртве насиља у породици у највећем броју жене које трпе насиље од својих брачних или ванбрачних партнера", упозорила је Давидовићева.

Она сматра да једина могућност за искорјењивање насиља у будућности јесте образовање генерација које ће живјети нулту толеранцију на насиље у породици, те да је ту неопходно нагласити незамјењиву улогу образовних установа.

"Неопходно је ученике едуковати да, између осталог, идентификују прихватљива и неприхватљива понашања у породичном окружењу, препознају и објасне како реаговати и коме пријавити насиље у породици, како помоћи себи и другима у ситуацијама насилног понашања, те препознају и објасне врсте занемаривања и малтретирања, разне облике сексуалног злостављања, отворено говоре о томе и идентификују мјере заштите", рекла је Давидовићева.

Она је мишљења да све ово доприноси образовању генерација које ће имати свијест о насиљу као неприхватљивој норми понашања.

"Тек када насилник спозна да друштво не прихвата његово насилничко понашање, а жртва спозна да није дужна трпити насилника, моћи ћемо рећи да смо изашли на крај са овом пошасти", рекла је Давидовићева.

Она је указала и на значај посебних облика подршке и одговора на потребе жртава од насиља у породици током ванредних и кризних ситуација.

"Будући да се Стратегија за сузбијање насиља у породици Републике Српске /2020–2024. година/ доноси у вријеме још актуелне ситуације изазване пандемијом вируса корона, један од нових стратешких циљева је управо и заштита од насиља у породици у ванредним/кризним ситуацијама", напоменула је Давидовићева.