ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти20/09/2020

ОД ЗЛОЧИНА НА КОРАНСКОМ МОСТУ ПРОШЛО 29 ГОДИНА

 

БЕОГРАД, 20. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Сутра се навршава 29 година злочина на Коранском мосту у Карловцу - од једног од првих ратних злочина над припадницима ЈНА, а процесуирано је само једно лице, саопштио је Информационо документациони центар "Веритас".

 

За овај злочин је хрватско правосуђе током 23 године дугог суђења процесуирало само једно лице, истовремено правећи од њега жртву и хероја, наводе из "Веритаса".

Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште", превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у СФРЈ.

Након обећања хрватске стране да ће бити пуштени, они су одложили оружје, а једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције.

Друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спроведена је пјешице преко Коранског моста.

Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и отпочела "крвави пир" над њима.

Tринаесторицу резервиста ЈНА су ликвидирали, што клањем у лежећем положају, што хицима из аутоматског оружја у стојећем положају.

Tројица, од којих један са тешким повредама, спасила су се скоком са моста, а четврти, такође тешко повријеђен, се у току ноћи извукао испод мртвих сабораца.

За овај злочин у мају 1992. године започео је кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио је у мају 2015. године пресудом Врховног суда, којом је осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

У априлу 2016. године Храстов је отишао на одслужење остатка изречене казне, са које је већ 9. децембра исте године пуштен на условни отпуст, 14 мјесеци прије истека.

Хрватско правосуђе се у те 23 године "прославило" с укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја.

Изречена казна се тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да их је сам побио и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају повјеровали ни Врховни ни Уставни суд, истичу из "Веритаса“.

Иако изведени докази указују на то да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, а надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце.

"Веритас" напомиње да, према анкети неких хрватских медија, девет од 10 становника Карловца и данас сматра да Храстов није злочинац, него херој.

Хрватска држава је за "гријех" свог бившег специјалца Храстова за злочин на Коранском мосту породицама ликвидираних жртава, по правоснажним пресудама парничног суда, на име накнаде штете исплатила 6,5 милиона куна /око 860.000 евра/, док су поступци за четворицу преживјелих још у току.

Један од те четворице преживјелих је и Светозар Шарац, који је први свједочио о овом злочину и на чијем исказу је заснована осуђујућа пресуда злочинцу Храстову.

У злочину на Коранско мосту убијени су Јован Сипић, Божо Козлина, Небојша Поповић, Милић Савић, Миленко Лукач, Никола Бабић, Слободан Миловановић, Светозар Гојковић, Милош Срдић, Зоран Комадина, Миле Бабић, Васо Бижић и Миле Пеурача.

Преживјели и рањени су Душко Мркић, Светозар Шарац, Небојша Јаснић и Бранко Мађарац.