ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 04/01/2021

НА ДАН РЕПУБЛИКЕ ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА "КОРИДОР 92"

 

Култура сјећања је један од приоритета. Републички центар ради на свеобухватном и великом пројекту Атлас злочина, којим жели приказати најважнија и највећа страдања српског народа. Сарадња са тужиоцима резултирала је хапшењима због разних злочина над Србима. Велики број Срба неправедно осуђен

 

Разговарао: Миломир САВИЋ

БАЊАЛУКА, 4. ЈАНУАРА /СРНА/ - Документарно-играни филм "Коридор 92", аутора Слађане Зарић, премијерно ће бити приказан на РТРС-у у оквиру обиљежавања 9. јануара - Дана Републике Српске, рекао је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Којић је у интервјуу Новинској агенцији Републике Српске - СРНА изјавио да је овај филм заједнички пројекат влада Српске и Србије, као дио културе сјећања и памћења који је снимљен у продукцији и копродукцији РТРС-а и РТС-а, а уз техничку и административну подршку Републичког центра у Бањалуци.

Он је истакао да је Одбор за обиљежавање 9. јануара - Дана Републике Српске прихватио да филм тада буде приказан, истичући да је идеја била да се ово остварење премијерно прикаже у Бањалуци, а касније и у свим градовима Српске или барем регионално, те да људи који су учествовали у филму буду представљени послије премијере.

"Нажалост, због пандемије вируса корона, таква врста премијере која би била отворена за јавност ће сачекати повољнију епидемиолошку ситуацију у Републици Српској", навео је Којић.

ЗАВРШЕНА ПРВА ФАЗА ПОПИСА ЖРТАВА ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОГ РАТА

Говорећи о раду Републичког центра и приоритетима у 2021. години, Којић је навео да је Републички центар прелиминарно у првој фази завршио попис жртава одбрамбено-отаџбинског рата.

"Ми смо тај посао започели још у јулу 2013. године и издали смо публикацију `Жртве одбрамбено-отаџбинског рата`, у којој смо евидентирали 35.402 лица српске националности која су страдала у периоду од 1992-1995. године", нагласио је Којић.

Према његовим ријечима, планирано је да ова прва публикација буде представљена грађанима кроз локалне заједнице у Републици Српској или бар регионално и да се кроз то представљање и кроз базу података страдалих покуша још евентуално доћи до одређеног броја страдалих лица, али ће то бити урађено када буде повољнија епидемиолошка ситуација.

МОРА СЕ МНОГО РАДИТИ НА КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА 25 ГОДИНА НАКОН РАТА

Којић је напоменуо да је Републички центар много радио на култури сјећања и памћења, као једном од приоритета, будући да је прошло 25 година од завршетка одбрамбено-отаџбинског рата.

"Вријеме је када се мора много радити на томе да све оно што смо истраживали буде презентовано јавности и да се на тај начин ради на култури сјећања и памћења", навео је директор Републичког центра.

Он је подсјетио да је Републички центар заједно са републичким протоколом организовао обиљежавање 15. септембра - Дана српског јединства, које је одржано у Бањалуци, на основу закључка највишег руководства Српске и Србије.

"У континуитету већ радимо на манифестацији Дани сјећања, која сваке године обилује значајним активностима које се односе на културу сјећања и памћења, чији је дио и филм `Коридор 92`", каже Којић.

Којић је истакао да Републички центар ради на свеобухватном и великом пројекту Атлас злочина, којим жели приказати најважнија и највећа страдања српског народа, што обухвата рад на терену и кроз комплетну материјалну документацију и чињенице којима Центар располаже.

"Установили смо као методологију да радимо хронолошки по злочинима над Србима који су се дешавали од 1992. године и даље. Ми смо већ обрадили Доњи Малован, Сијековац, дио Дервенте који се односи на страдање у Чардаку, а утврдили смо више од 100 највећих српских стратишта", појаснио је Којић.

САРАДЊА СА ТУЖИОЦИМА ДОВЕЛА ДО ХАПШЕЊА БОШЊАКА ЗБОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

Он је рекао да свакодневни послови Републичког центра обухватају и сарадњу са поступајућим тужиоцима чији су резултат предмети ратних злочина почињених над Србима против бошњачких генерала такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића, Рамиза Дрековића, те предмети за Посавину и Коњиц.

Којић је нагласио да је ова сарадња Републичког центра настављена у континуитету и у 2020. години, те да је резултат тога недавно хапшење Бошњака у Зворнику, додајући да ће ове активности бити настављене и идуће године и довести до нових хапшења и оптужница за злочине почињене над Србима.

Он је навео да Републички центар ради на помоћи адвокатским тимовима и адвокатима Срба оптуженим за ратне злочине.

"У том погледу велики је значај отварање регионалне канцеларије у Власеници, гдје смо са нашим истражиоцима успјели да покријемо терен и да у значајној мјери обезбиједимо и свједоке и материјалну документацију коју црпимо из наше базе података", рекао је Којић.

Он је подсјетио да је велики број Срба оптужен и осуђен за ратне злочине и догађаје са којима немају никаве везе нити су на било који начин одговорни, истичући да је став Републичког центра да је тим лицима потребно обезбиједити адекватну правну подршку и заштиту у смислу документације, рада на терену и обезбјеђивања свједока.

РЕЗУЛТАТ РЕВИДИРАНЕ СТРАТЕГИЈЕ - МОГУЋЕ ПОВЕЋАЊЕ БРОЈА ПРОЦЕСУИРАЊА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА ДО 2023.

Говорећи о очекивањима од Ревидиране стратегије за рад над предметима ратних злочина, коју је недавно усвојио Савјет министара, Којић истиче да би Стратегија могла имати позитивне ефекте у смислу да до 2023. године буде повећан број Бошњака и Хрвата који ће бити процесуирани за ратне злочине почињене над Србима.

"Тај оквир је реалан да се системски покуша процесуирати највећи број предмета ратних злочина, а послије 2023. године не значи да се неће ти предмети процесуирати, али то ће бити спорадично јер дефинитивно биологија чини своје, умиру свједоци ратних злочина", истакао је Којић.

Он је указао на 1995. годину, када су регуларне снаге Хрватске и ХВО-а са тадашње територије БиХ починиле стравичне злочине над српским народом, али и оне из 1992. године на почетку рата, гдје постоји директна одговорност Хрвата и Бошњака који нису процесуирани.

Којић је подсјетио да су бошњачки званичници двије године опструисали усвајање Ревидиране стратегије, скидајући је са дневног реда Савјета министара, иако је стратегија давала добру основу да се процесуира највећи дио лица која су починила ратне злочине.

"Овај документ је подразумијевао да најсложеније предмете треба да процесуира Тужилаштво БиХ, а мање сложени предмети да се пренесу на ентитете", рекао је Којић.

Према његовим ријечима, у претходне двије године ентитетска тужилаштва немају ниједан предмет ратних злочина, а та стратегија, према процјени коју су радили тужилаштво и судови, била је таква да ће одмах у првој фази најмање 200 предмета бити пребачено на ентитете.

"Стратегијом је дефинисана одговорност носилаца правосудних функција кроз доношење обавезујућих упутстава и смјерница, тако да би неспровођење стратешких циљева и мјера подразумијевало њихову дисциплинску одговорност. На тај начин би се избјегла могућност да се одређени предмети из неких политичких разлога не процесуирају", појаснио је Којић.

Он је рекао да је Република Српска именовала члана и замјенског члана у надзорно тијело за праћење и спровођење Стратегије, којом је предвиђена већа одговорност тијела и препоруке које надзорно тијело треба да донесе да имају обавезујући карактер према носиоцима правосудних функција у БиХ.

ИНСТИТУТ РАДИ ИСКЉУЧИВО ЗА БОШЊАКЕ

Када је ријеч о процесу тражења несталих лица српске националности у БиХ, Којић је истакао да је тај процес у застоју од формирања Института за нестала лица БиХ 2008. године.

"Нажалост, значајан број људи који би могли открити одређену локацију гробнице нису међу живима, неке локације биће трајно изгубљене. Не могу да прихватим да је 2008. и 2009. године значајно мањи број пронађених Срба. Тада је, 2006. и 2007, пронађено више од 200 лица у току те године, а 2008. године имамо пронађених 20 лица. То је значајно смањење у односу на претходну годину", појаснио је Којић.

Којић је истакао да ови подаци показују да је Институт за нестала лица БиХ искључиво у служби једног, бошњачког народа, што није било ни у једном акту када се 2004. године пренијела надлежност потписивањем споразума и доношењем Закона о несталим лицима.

"Од 2008. године до данас Институт се искључиво бави проналажењем само Бошњака и дијелом Хрвата, док је српске жртве у потпуности запоставио. Управљачка структура Института је подређена међународној комисији за нестала лица, која управља овим процесом заједно са Бошњацима", рекао је Којић.

БОШЊАЦИ ПРЕВАРИЛИ СРБЕ ЈЕР НИСУ ДОСТАВИЛИ ЛОКАЦИЈЕ ГРОБНИЦА УБИЈЕНИХ НА ОЗРЕНСКО-ВОЗУЋКОМ РАТИШТУ

Он је подсјетио да је бивша Комисија за тражење несталих лица Републике Српске из 2004. године, која се бавила догађајима у јулу 1995. у Сребреници, доставила податке тадашњој комисији за тражење несталих ФБиХ о потенцијалним масовним примарним и секундарним гробницама на подручју сребреничке регије.

"Било је обећање да ће бошњачка страна заузврат доставити локације гробница Срба који су убијени на озренско-возућком ратишту 1995. године. Нажалост, то се није никада десило", указао је Којић.

Којић је рекао да је Република Српска предложила веће учешће институција Српске у управљачкој структури Института за нестала лица БиХ тако да Међународна комисија за нестала лица /ИЦМП/ изађе из управљачке структуре суоснивача Института и да се кроз тај споразум потпуна надлежност пренесе на Савјет минисатра.

МАШОВИЋ МОРА У ПЕНЗИЈУ

Коментаришући захтјев Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих лица да се члан Колегијума директора Института за нестала лица Амор Машовић повуче са те позиције јер је испунио све законске услове за пензионисање, Којић сматра да Машовић по сили закона мора да иде у пензију ако је навршио 65 година старости и ако има 40 година радног стажа.

"Овдје надлежно Министарство за људска права и избјеглице у Савјету министара треба да проведе процедуру како би се испунила законска обавеза и то лице отишло у пензију у складу са законом", изјавио је Којић у интервјуу Срни.