ВЕЧЕРЊЕ И ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА "ДЈЕЦА БРАДИНЕ" УОЧИ ПОМЕНА СТРАДАЛИМ СРБИМА У КОЊИЦУ

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила

Припремио: Огњен БЕГОВИЋ БРАДИНА, 21. МАЈА /СРНА/ - У Брадини, код Коњица, за викенд ће бити обиљежене 33 године од уништења и спаљивања овог и околних села, у којима су припадници муслиманских и хрватских снага свирепо убили 48 српских цивила. Парох коњички, јереј Бранимир Боровчанин изјавио је Срни да ће у суботу, 24. маја, први пут бити служена вечерња служба у цркви Вазнесења Господњег у Брадини, а потом приказан документарни филм "Дјеца Брадине", аутора Стевана Салатића. "За недјељу, 25. мај, у 10.00 часова предвиђена је Света литургија након које ће бити служен помен у знак сјећања на страшни дан прије 33 године када су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села, а на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а храм Вазнесења Господњег запалили и срушили", рекао је отац Боровчанин. Према његовим ријечима, потом ће бити положени вијенци код спомен-обиљежја Србима убијеним у посљедњем рату у БиХ који се налази у порти храма. Потом ће бити приказан документарни филм о страдању српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату под насловом "Дјеца Брадине", чији аутор Салатић каже да представља допринос култури сјећања јер свједочи о судбини Срба са подручја коњичке општине,  са нагласком на село Брадину, које је највише страдало у рату. Он је раније навео да се радња остварења одвија на три нивоа од којих је први из угла сјећања дјеце страдалника. "Други ниво представља историографски оквир страдања српског народна на подручју цијеле општине Коњиц, док се трећи односи на разговоре са Србима које је рат одвео у два логора Мусалу и Челебиће и који су тамо брутално пребијани и мучени", рекао је Салатић који је и аутор документарца "Пут Срба са Неретве". ТРИ МАЈСКА ДАНА ПАКЛА ЗА СРБЕ У КОЊИЦУ За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао. Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске раније је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. КО ПРИКРИВА ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА СА ПОДРУЧЈА КОЊИЦА? Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва. Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће. Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске. Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана "саплитали о лешеве најмилијих", као и да је "команда хрватске и бошњачке паравојске платила нека лица ромске националности који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села". СРБИ ИЗ КОЊИЦА НИКАДА НИСУ ЗАБОРАВИЛИ СВОЈУ ЦРКВУ Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича. Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима. Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву /већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки у иностранству/, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров, чиме је спријечено даље пропадање. Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи више нико од православних.