ТРИВАН: СТРАТЕШКЕ ОДЛУКЕ ОМОГУЋИЛЕ РАСТ И ШИРЕЊЕ ПОСЛОВАЊА

БАЊАЛУКА, 21. МАЈА /СРНА/ - Генерални директор "М:тела" Јелена Триван рекла је да су стратешке одлуке, које су донесене у кључном моменту, омогућиле раст и ширење пословања "Телеком Србија групе", у оквиру које послује "М:тел".

"Одлука да се не продају телекомукационе компаније, чему су прибегли и Хрватска, али и Република Српска, него да ми купујемо те компаније и стварамо своју групацију, била је паметан потез који је довео до тога да у овом тренутку имамо веће приходе у региону него `Дојче телеком`", навела је Триванова. Учествујући на панелу "Предности једног тржишта западног Балкана" у оквиру "Јахорина економског форума", она је рекла да регион стагнира када је ријеч о међусобним интеграцијама, као и у приближавању ЕУ, те да од прошле године није направљен велики помак у процесу регионалних интеграција. "Сматрам да највећи потез који смо учинили датира из 2021. године, и то укидањем роминга, а да у осталим сегментима немамо такве значајне напретке. У међувремену смо, због рата у Украјини, као регион скрајнути из фокуса и то је довело до смањења евроентузијазма у свим нашим државама", оцијенила је Триванова. Говорећи о улагању у дигиталну трансформацију БиХ, Триванова је указала на изазове и ограничења, саопштено је из "М:тела". Према њеним ријечима, у Србији је оптичке везе, нарочито за научне институције и научно-технолошке паркове градила држава, најчешће уз помоћ ЕУ, а у БиХ телеком оператери то раде из сопствених средстава. "То подразумева да иде спорије, да су услуге скупље и да технолошки каскамо", рекла је Триванова. Она је додала да ће БиХ бити посљедња земља у региону која ће добити пет ге мрежу. "Ипак, учинили смо оно што је било до нас - покрили смо са четири ге читаву територију, урадили пилот пет ге у Бањалуци и изградили оптички вод ка Србији од 800 гигабајта у секунди, који у овом тренутку имају државе попут Норвешке и Немачке", прецизирала је Триванова. Говорећи о уласку глобалних технолошких компанија на домаћа тржишта, Триванова је упозорила на потенцијалне ризике нерегулисаног приступа, посебно у случају "Старлинка". Према њеним ријечима, долазак провајдера сателитског интернета "Старлинк" у БиХ звучи као феноменална ствар и све земље у региону су то поздравиле. "Верујући да ће омогућити бржи развој, `Старлинк` је добио дозволу за рад у већини земаља нашег региона. Оно о чему треба размислити јесте на који начин ће рад `Старлинка` утицати на рад телеком оператера и да ли треба на известан начин да заштитимо телекомуникационе компаније у БиХ и целој регији", поручила је Триванова. Она је истакла важност конкретних иницијатива које могу довести до озбиљног партнерства са ЕУ. "Треба да пробамо да на нижем нивоу, не политичком него економском, нађемо заједничке интересе. У том смислу апел БиХ, без обзира колико тренутно постоји унутрашњих проблема и незадовољства према ЕУ. План раста нуди и нешто мимо новца, а то је европска перспектива и улазак у одабрано друштво и зато мислим да би било боље да му се прикључимо", навела је Триванова.