СТАНИЋ: АНДРИЋЕВЕ РЕЧЕНИЦЕ СУ ВЕЛИКИ ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 9. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Глумац Тихомир Станић, који је на 29. Међународном фестивалу малих сцена и монодраме Републике Српске у Источном Сарајеву добио награде за најбољу монодраму "На Дрини ћуприја" и за најбољег глумца, изјавио да је постао мудрији говорећи ово дјело нобеловца Иве Андрића, чије су реченице велики знакови поред пута.

"Свуда се наши људи препознају и нађу у том великом делу, препознају сопствену судбину, мисао, можда нађу и неко упутство за касније, кроз живот. Лично, говорећи Андрићево дело, ја сам и сам постао мудрији, ако ништа друго бар ми је живот постао лакши, многе ствари могу да предвидим и да препознајем да се то дешава и другима, а не само мени", рекао је Станић након уручивања награда. Он је истакао да читајући Андрићеве реченице човјек може боље да схвати шта му се дешава, да му његов пут буде некако лакши, разумљивији. Станић је додао да је дјелом "На Дрини ћуприја" Андрић на најбољи начин на свјетском нивоу презентовао српску књижевност, умјетност и културу. Он је у изјави новинарима рекао да је веома захвалан организаторима фестивала и посебно публици у Културном центру Источно Ново Сарајево, на изузетно пријатном дочеку. Станић подсјећа да му је још 2000. године тадашњи директор Културног центра Бански двор у Бањалуци Видосава Грандић предложила да уради пројекат "На Дрини ћуприја", у форми монодраме. "И ја кренем да тражим, и из прва четири поглавља видим целину која би могла отприлике да прича нешто што сам ја схватио кад сам отишао у своје родно село Шешковци, задња пошта Кришковци у општини Лакташи", наводи Станић и додаје да када је видио гробље, на којем ће некад бити сахрањен, схватио како "човек обиђе цео један круг и врати се ту одакле је кренуо". Станић каже да је и код нобеловца Иве Андрића нашао ту мисао како је Мехмед паша Соколовић, велики везир који је свјетску славу стекао на крају, кад је на њега извршен атентат и кад је завршио свој живот, на крају личио на остарјелог и премлаћеног сељака из села Соколовића, који је своју бол лијечио тако што је изградио чувени мост преко Дрине. Он наглашава да је сличну мисао и осјећај доживио и приликом гостовања и посјета српским насељима на Косову и Метохији - Гораждевац, Штрпци, Грачаница - гдје је и чуо и видио да се Срби осјећају много притијешњени и усамљени. Сличну атмосферу, како је рекао, осјетио је и у Америци, играјући на Берклију на Катедри за славистику, па у Вашингтону, потом у Ослу. Он је најавио да убрзо иде за Чикаго гдје ће бити у жирију Фестивала српског филма, гдје је у посљедњих 10 година, колико траје фестивал, добио двије награде, а за 14. децембар планирана је његова монодрама "На Дрини ћуприја". "Послије тога наступаћу поново на нашим просторима, јер ми је велико задовољство да људима преносим Андрићеве речи, не само на сцени, него и у обичним приликама, у аутобусу, на путовању, негде у кафани, и у било којој другој прилици ја кажем понеки део овог текста", додао је Станић.