УСТАВНОПРАВНО - СРПСКА ИМА ПРАВО НА РАЗДРУЖИВАЊЕ

БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Са уставноправне тачке Република Српска има право на раздруживање, али она је по сваку цијену посвећена очувању слова Дејтона и Устава БиХ, изјавио је Срни асистент на Уставном праву на Правном факултету Универзитета у Београду Алекса Николић.

Николић је поводом усвајања закључака везаних за недавну посјету БиХ тзв. премијера лажне државе Косово Аљбина Куртија истакао да се Народна скупштина Републике Српске још једном показала као институција која представља "брану" очувању мира у БиХ, као и Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ. Он је навео да је Народна скупштине Републике Српске указала на противдејтонско и противуставно дјеловање двојице од троје чланова Предсједништва БиХ Дениса Бећировића и Жељка Комшића, који су, мимо Устава БиХ и договора представника сва три конститутивна народа, самоиницијативно угостили Куртија у овој институцији, притом истичући заставе лажне државе Косово и ратне заставе тзв. Републике БиХ. "На тај начин су, не само грубо прекршили Устав БиХ, већ и међународно право које, Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, гарантује Републици Србији територијални интегритет и целовитост", нагласио је Николић. Штавише, додао је он, Народна скупштина Републике Српске је у тачки пет закључка навела и да ће даље грубо кршење Дејтонског мировног споразума, те једног његовог дијела - Устава БиХ бити довољан правни основ за раздруживање Републике Српске од Федерације БиХ, имајући у виду преовлађујући конфедерални карактер државног уређења БиХ. "Са уставноправне тачке гледишта, постоји правни основ за сецесију Републике Српске од БиХ, односно раздруживање Републике Српске од Федерације БиХ. Наиме, упоредноправно посматрано, могуће је демократским путем спровести мирну сецесију по моделу Чехословачке или државне заједнице Србија и Црна Гора. Штавише, таква сецесија има упориште и у праву народа на самоопредељење, садржаном у члану један Међународног пакта о грађанским и политичким правима, као и Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима из 1966. године усвојеним од Генералне скупштине УН", навео је Николић. Он је додао да се "сецесија може `одиграти` и по југословенском моделу, јер су Устав СФРЈ ид 1974. године и Устав БиХ из 1995. године готово идентични када је реч о одредбама које се тичу државног уређења, организације и начина функционисања законодавне и извршне власти, начина гласања итд". "Штавише, Устав БиХ, као један део Дејтонског мировног споразума, има више конфедералних обележја од Устава СФРЈ из 1974. За разлику од `друге Југославије` која је настала уставноправним путем, садашња БиХ је производ међународног уговора потписаног у име, и од Републике Српске, која је до тог момента имала све елементе државности осим међународног признања – свој уставни текст, законодавну, извршну и судску власт, коју је ефективно и ефикасно спроводила на својој територији", нагласио је Николић. Он је истакао да недефинисање облика државног уређења БиХ у Уставу БиХ, као и прецизирање границе /међуентитетске линије разграничења/ између Републике Српске и Федерације БиХ, утврђене Анексом два Дејтонског мировног споразума, свједоче о конфедерално-федералном карактеру БиХ. Николић је указао на то да познати професор Универзитета Питсбург Роберт Хајден тврди да је БиХ након Дејтона "правна фикција", док Радха Кумар са Универзитета Принстон наводи да је Дејтонски мировни споразум "споразум великих сила о подјели БиХ са клаузулом о изласку". "Стога, имајући у виду конфедерално-федерални карактер БиХ, односно њен уговорноправни, а не уставноправни начин настанка, са уставноправне тачке Република Српска има право на раздруживање. Међутим, она је по сваку цену посвећена очувању слова Дејтона и Устава БиХ. Ипак, `за срећу је потребно двоје /троје/`", поручио је Николић. Народна скупштина усвојила је данас закључке у којима осуђује позивање и долазак Куртија у БиХ као акт провокације усмјерен против Републике Српске и српског народа, те истиче да је он непожељна особа на територији Српске. "Уколико се настави са непоштовањем воље Републике Српске у заједничким институцијама БиХ, користићемо сва права утемељена у међународном праву, а нарочито права установљена чланом један став два и чланом 55 Повеље УН којима се прописује поштовање начела равноправности народа и право народа на самоопредјељење, чланом један став један Међународног пакта о грађанским и политичким правима и чланом један став један Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, којима је загарантовано да сви народи имају право на самоопредјељење на основу којег слободно одређују свој политички положај и слободно постижу свој привредни, друштвени и културни развој", наведено је у закључцима.