ПОТВРЂЕНА ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ АМЕЛА ИСИЋА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У ЈОШАНИЦИ

САРАЈЕВО, 26. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Суд БиХ потврдио је оптужницу против Амела Исића за злочине почињене над Србима у фочанском селу Јошаница и околним засеоцима крајем 1992. године.

Против Исића је потврђена оптужница за злочин против цивилног становништва, организовање групе људи и подстрекавање на чињење кривичних дјела геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина, те повреде закона или обичаја рата, јавља Бирн. Из Тужилаштва БиХ раније је саопштено да се Исић терети да је 1992. године, у својству припадника батаљона "Ватра" Вишеградске бригаде тзв. Армије БиХ, учествовао у нападу на село Јошаница и околне засеоке, настањено углавном цивилним становништвом српске националности, при чему је убијено 56 лица српске националности, десет лица рањено, а куће и помоћни објекти уништени и запаљени. Исић се терети да је с другим припадницима тзв. Армије БиХ лично и директно учествовао у убиствима више жртава у нападнутим селима. Исић је, према информацијама из Тужилаштва, држављанин БиХ и Шведске. Наводе оптужнице Тужилаштво ће доказивати позивањем око 160 свједока, стручног вјештака и прилагањем више стотина доказних материјала. За злочине у Јошаници тренутно се у Суду БиХ води поступак против 13 бивших команданата и припадника Армије БиХ. У фочанском селу Јошаница и његовим засеоцима на данашњи дан прије 32 године припадници такозване Армије БиХ убили су 56 мјештана српске националности. Добро наоружане и бројне муслиманске снаге ушле су 19. децембра 1992. године из правца Горажда у залеђе српских положаја и, палећи све пред собом, на кућном прагу док су се спремали да сломе славски колач, масакрирале српске жене, старце и дјецу. Десетак заселака Горње Јошанице у општини Фоча избрисано је са географске карте, попаљене су, не само куће, већ и помоћни објекти, уз нејач убијана је и стока, а гдје су то стигли, злочинци су чак посјекли и стабла воћака. Жртве су убијали на веома свиреп начин, често хладним оружјем. Злочинци су једном мјештанину моторном тестером одсјекли главу, а многе жртве су спаљене и изгорјеле у својим кућама. Међу убијеним је била 21 жена, као и троје дјеце млађе од 11 година. Најмлађа жртва је двогодишња Данка Тановић, а убијени су и седмогодишњи Дражен и његова десетогодишња сестра Драгана. Најстарија жртва у овом покољу био је деведесетогодишњи старац Раде Пљеваљчић. Убијени су десетогодишња Драгана Вишњић, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић. Драгана и Дражен страдали су заједно са мамом Олгом /31/, татом Драгољубом /39/, стрицем Миланом /33/, баком Зорком /64/ и дједом Вукадином Вишњићем /64/. Уз двогодишњу Данку Тановић, убијени су и њена мајка, бака, прабака, тетка и ујак. Данкина мајка Зора Вишњић имала је 22 године, а страдали су и двије године старија њена сестра Ранка и двадесетогодишњи брат Влатко Вишњић, њихова мајка Гоја /44/ и Гојина мајка Стојка /64/. Убијено је 16 Вишњића, девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић. Суђење припадницима Армије БиХ, који су оптужени за овај злочин, почело је у фебруару ове године.