ПОТРЕБНА ПРЕЦИЗНИЈА ДЕФИНИЦИЈА ГОЈАЗНОСТИ

ЛОНДОН, 15. ЈАНУАРА /СРНА/ - Постоји ризик да превише људи добије дијагнозу гојазности када је потребна прецизнија дефиниција, наводи се у извјештају глобалних стручњака.

У извјештају се истиче да би љекари требали да размотре опште здравље пацијената са вишком масти, а не само да мјере њихов индекс тјелесне масе /БМИ/. Стручњаци сматрају да лицима са хроничним болестима узрокованим њиховом тежином треба дијагностиковати "клиничку гојазност", док људима који немају здравствених проблема треба дијагностиковати "преклиничку гојазност". Према тексту извјештаја, процјењује се да више од милијарду људи широм свијета живи са гојазношћу, а лијекови за мршављење на рецепт су веома тражени. Стручњаци кажу да и људи са прекомјерном тежином могу бити активни и здрави. Извјештај, објављен у часопису "Лансет дијабетес и ендокринологија" /The Lancet Diabetes & Endocrinology/ подржало је више од 50 медицинских стручњака широм свијета. "Гојазност је читав спектар", каже професор Франческо Рубино са Краљевског колеџа у Лондону, који је предсједавао групи стручњака. Он је навео да поједини гојазни људи успијевају да живе сасвим нормалан живот и нормално функционишу, док други не могу добро да ходају или дишу, или су везани за инвалидска колица са значајним здравственим проблемима. "Гојазност је здравствени ризик - разлика је у томе што је за поједине и болест", истакао је Рубино. Он је додао да је редефинисање било разумно како би се схватио ниво ризика у великој популацији, уместо тренутне "мутне слике гојазности". У извјештају се позива на "преобликовање" гојазности како би се направила разлика између пацијената са болешћу и оних који су остали здрави али су у опасности од болести у будућности. Тренутно, у многим земљама, гојазност се дефинише као БМИ већи од 30 - што је мјера која процјењује дебљину на основу висине и тежине. Међутим, БМИ не открива ништа о општем здрављу пацијента, наводи се у извјештају, и не прави разлику између мишића и тјелесне масти нити узима у обзир опаснију масноћу око струка и органа. Стручњаци се залажу за нови модел који посматра знаке гојазности који утичу на органе у тијелу - као што су болести срца, недостатак даха, дијабетес типа два или бол у зглобовима - и њихов штетан утицај на свакодневни живот. То указује да је гојазност постала клиничка болест и да је потребно кориштење лијекова. Онима са "преклиничком гојазношћу", међутим, умјесто лијекова и операција, требало би понудити савјете о губитку тежине, те даље савјетовање и праћење како би се смањиле шансе за развој здравствених проблема. Лијечење, такође, може бити неопходно. У извјештају се напомиње да односи висине, обима струка или директно мјерење масноће, заједно са детаљном медицинском историјом, могу дати много јаснију слику од БМИ.