РАЗЈАШЊЕНА МИСТЕРИЈА ХАНТИНГТОНОВЕ БОЛЕСТИ

ЛОНДОН, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - Научници су разоткрили мистерију окидача Хантингтонове болести, разарајућег и фаталног насљедног поремећаја који погађа људе у зрелој доби и узрокује разградњу и умирање нервних ћелија у дијеловима мозга.

Генетска мутација повезана са Хантингтоновом болести одавно је позната, али научници нису разумјели како људи могу да имају мутацију од рођења, а да се проблеми развијају тек касније у животу. Ново истраживање показује да је мутација, изненађујуће, деценијама безопасна. Међутим, она тихо прераста у већу мутацију све док на крају не пређе праг и почне да генерише токсичне протеине који убијају ћелије. "Загонетка у нашој области је била: Зашто имате генетски поремећај који се манифестује касније у животу ако је ген присутан при зачећу?" рекао је доктор Марк Мелер, шеф Института за поремећаје мозга и неуралну регенерацију на Медицинском колеџу Алберт Ајнштајн. Он је навео да је ово истраживање прекретница и да даје одговоре на многа питања која "муче" ову област већ дуго времена, пренио је АП. Смрт можданих ћелија на крају доводи до проблема са кретањем, размишљањем и понашањем. Хантингтонови симптоми, који укључују невољне покрете, нестабилан ход, промјене личности и поремећај расуђивања, обично почињу између 30. и 50. године и постепено се погоршавају током наредних 10 до 25 година. Научници са института Броуд МИТ и Харвард, болнице "Меклин" у Масачусетсу и Медицинске школе Харварда проучавали су мождано ткиво које су донирале 53 особе са Хантингтоном и 50 без њега. Они су анализирали пола милиона ћелија, а притом су се фокусирали на Хантингтонову мутацију, која укључује дио ДНК у одређеном гену гдје се секвенца од три слова - ЦАГ - понавља најмање 40 пута. Открили су да се ДНК са 40 или више таквих "понављања" временом повећава док не достигне дужину од више стотина ЦАГ секвенци. Када број секвенци достигне око 150, одређене врсте неурона се разболе и умиру.