КОВАЧЕВИЋ: ПРОГРАМИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У СРПСКОЈ И СРБИЈИ МОРАЈУ БИТИ ИСТИ

БАЊАЛУКА, 6. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Професор српског језика и лингвистике Милош Ковачевић изјавио је данас да програми српског језика морају да буду исти у Републици Српској и Србији.

Ковачевић је уочи округлог стола у Бањалуци о теми "Изазови у савременој настави српског језика" рекао новинарима да су разлике у програмима могуће само у неким модификацијама и ситницама, али не и у основи. Он је навео да се тренутно не зна на којем је нивоу образовања стање српског језика теже. "Ако кренемо од факултета, видимо да је интересовање за српски језик и књижевност мало, не само у Српској, већ на читавом српском простору и поставља се питање шта се дешава са националним дисциплинама у српском народу", рекао је Ковачевић. Говорећи о стању у основним и средњим школама, Ковачевић је навео да постоји велики проблем јер већина ученика сматра да су програми претешки и готово исказују одбојност према учењу српског језика. "Ту се поставља питање како то ријешити. Постоји идеја да се направе такозвани слободни програми као што се ради у Европи. То значи да наставник има апсолутну слободу да бира које ће писце са дјецом радити и у ком разреду, с тим да неће моћи да прескочи основу", навео је Ковачевић. Он је додао да ће Република Српска морати да се усагласи са Србијом, тако што би били сачињени нови планови и програми за основну и средњу школу. Ковачевић је истакао да су програми данас скоро подударни за основну и средњу школу, док се у средњој школи не учи готово ништа ново, што доводи до неписмености. Директор Републичког педагошког завода Слађана Танасић, који је организатор округлог стола, рекла је да је ова тема за скуп изабрана јер су наставници изразили интересовање да се разговара о данашњим изазовима у изучавању савременог српског језика. "Наставници желе да говоре о српском језику. То је привилегија једног народа који чува своју традицију, културу и језик изузетно је важно да говоримо о томе", истакла је Танасићева. Она је рекла да је српски језик чедо српског народа над којим су се преци радовали, туговали и војевали, те на којем су дјецу први пут позвали именом. "Ријеч је о језику на којем шапућемо најљепше ријечи. Он је, грубо речено, изродио многе језике о којима они који га говоре не расправљају", навела је Танасићева. У раду округлог стола учестовали су професори са катедре за србистику Филолошког факултета у Бањалуци и Филозофског факултета на Палама, а присуствовали су и представници Министарства просвјете и културе Републике Српске, као и велики број наставника српског језика из основних и средњих школа.