СВЈЕДОЦИ О СТРАДАЛИМ ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦА У СЕЛИМА КОД КЉУЧА

САРАЈЕВО, 10. МАРТА /СРНА/ - У наставак суђења бившем команданту Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифу Дудаковићу и другима оптуженим за злочине над Србима у више крајишких општина, свједок Саво Стричевић испричао је да су у дворишту породичне куће у селу Горња Саница код Кључа пронађени посмртни остатци његове мајке, која у септембру 1995. године није хтјела да напусти огњиште.

Тужилаштво БиХ прочитало је исказе преминулих свједока који су испричали како су старији чланови њихових породица остали у својим кућама у септембру 1995. године, док су други становници избјегли с подручја Кључа и да их више нису видјели. Саво Стричевић рекао је да је становништво Горње Санице у општини Кључ избјегло 14. септембра 1995. године, те да је тог дана свратио до мајке Анђе, која је живјела с његовим очухом Михајлом Бјелобрком. "Они су рекли да ће још сачекати, да ће по њих доћи војска, али до тога није дошло", навео је Стричевић у истрази, те додао да послије тога више није видио мајку, која је била 1919. годиште, као ни очуха, који је био 1923. годиште. Он је рекао да је 1996. године ишао у Горњу Саницу и да је његова кућа била порушена, а она у којој је живјела мајка запаљена, те додао како је у дворишту видио хумку и да су 2004. године ту пронађени посмртни остаци његове мајке, док за очуха ништа није сазнао. Тужилац Маријана Чобовић прочитала је исказ свједока Мирка Бјелобрка, који је испричао како је 14. септембра 1995. године напустио Горњу Саницу, преноси Бирн. "Око 22.00 часа дошли су полицајци и рекли да за 24 сата треба да изађемо из села", навео је свједок. Он је испричао да је у Горњој Саници живио његов брат Михајло са супругом Анђом, која је била непокретна и коју је он пазио, те додао да је од рођака чуо да је Михајло рекао да неће ићи с њима, јер не жели да остави Анђу. Бјелобрк је додао да његов брат никад није пронађен, док је његова супруга пронађена у дворишту куће. Свједок Неђо Мандић у истрази је рекао да су његови рођаци из Горњег Будеља избјегли код њега у Кључ 14. септембра 1995. године, када је то подручје заузела Армија БиХ. Он је испричао да су му неки рођаци рекли да његов отац Илија, који је био 1915. годиште, није хтио да иде, а да су неки рекли да нису могли да га пробуде кад су кретали. Мандић је додао да је чуо да је Драгица Тољагић причала како се са супругом вратила у Горњи Будељ сутрадан и да су их заробили припадници Армије. Он је додао да је чуо да је Тољагићева, када је размијењена, говорила да је видјела како је његов отац причао с једним војником и како је војник пуцао и убио његовог оца. Мандић је прецизирао да он није лично разговарао с Тољагићевом. Одбране ће накнадно изнијети коментаре на прочитане исказе свједока пошто је промијењен ранији план саслушања свједока због изненадних обавеза члана Вијећа. Бранилац Ифет Ферагет је у вези са свједоком Стричевић рекао да мисли да се у једном од три његова исказа наводи да је могуће да му је мајка умрла природном смрћу. Суђење ће бити настављено 17. марта. За злочине на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, укључујући убиства више од 300 особа, прогоне и уништење вјерских објеката, суди се бившем команданту и припадницима Петог корпуса Армије БиХ – Атифу Дудаковићу, Санелу Шабићу, Ибрахиму Шиљедићу, Сафету Салихагићу, Адису Зјакићу, Реџепу Злојићу, Самиру Солаковићу, Фатмиру Муратовићу, Мухарему Алешевићу, Хусеину Балагићу, Едину Домазету, Ејубу Кожењићу, Ибрахиму Надаревићу и Саиду Мујићу.