ОБЈАВЉЕНА ПЈЕСМА О СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ ПЛАТОНУ БАЊАЛУЧКОМ

Православна радионица "Наша будућност" која дјелује при Храму на Смедереву у Великој Илови, код Прњавора, под вођством протонамјесника Сретена Живковића и попадије Јелене најмлађе парохијане подучава духовним вриједностима, обичајима и традицији српског народа, а са старијом групом полазника снимили су четири пјесме, међу којима је и пјесму посвећену Светом свештеномученику Платону бањалучком.

Приредила: Тамара СТОЈАНОВИЋ ПРЊАВОР, 23. МАРТА /СРНА/ - Пјесма "Свети Платоне моли Бога за нас", по тексту Раде Јањушић из Добоја, настала је уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита бањалучког Јефрема, а видео-спот је сниман у Храму Свете Тројице у Бањалуци, гдје се налазе мошти светитеља. Протонамјесник Сретен Живковић рекао је да је велики благослов пјевати о светитељу и да су срећни што је управо њима припала та част. Он је подсјетио да су свештеномученика бањалучког Платона убиле усташе и да је пострадао за хришћанску вјеру 5. маја 1941. године само зато што је као епископ био духовни вођа свог народа и није желио да се повуче у Србију, иако је од њега то тражено. "Епископ Платон није напустио свој народ и вјеру, дао је живот за Господа и због тога га је наша црква препознала као светога и уврстила у свој календар. Препоручио бих свакоме ко може да посјети Храм у Бањалуци, помоли се Богу и поклони светим моштима", рекао је Живковић Срни. Попадија Јелена је истакла да је Свети Платон веома важан за Републику Српску и све православне вјернике бањалучке регије и подсјећа да су његове мошти једине целебне на подручју бањалучке епархије. "Срећни смо и задовољни јер нас је Господ удостојио тог дјела, а ова пјесма је, према досадашњим рекацијама, највише дотакла срца људи. Надамо се да ћемо овом пјесмом подстакнути младе да се више заинтересују за живот и дјело великог светитеља", навела је попадија Јелена за Срну. Текст за пјесму "Свети Платоне моли Бога за нас" написала је Рада Јањушић из Добоја, музику Милица Досковић из Србије, аранжман је урадио професор Стефан Денда, а видео-спот снимила Фондација "Заборављени коријени". Пјевачка група Православне радионице "Наша будућност" до сада је објавила четири пјесме о различитим темама, а у припреми је још једна која би требала бити снимљена у мају. Попадија Јелена подсјећа да је њихова прва снимљена пјесма "Наша Илова" посвећена селу у коме живе и дјелују, наредна је била "Христос Воскресе", а пјесми о Свештеномученику Платону претходила је "Своји на своме" посвећена сјећању на 626 српских јунака из Прњавора, страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, видео-спот је сниман код Спомен-храма Цара Лазара на Вучијаку. "У припреми је пјесма о Светој Богородици Тројеручици и манастиру Осовица коју ћемо снимати у мају. И та пјесма ће имати посебну, јаку духовну поруку", напоменула је она. Пјевачка група Православне радионице "Наша будућност" одржаће свој први концерт 27. априла у 19.00 часова у Центру за културу и туризам у Прњавору. "На концерту ћемо представити све наше пјесме, али ће наше обје групе извести и друге духовне пјесме, имаћемо и госте. Позивамо дјецу и омладину да дођу и ове вечери нахране душу лијепим мелодијама", рекла је попадија Јелена. Протонамјесник Сретен у разговору за Срну појашњава да је задатак свештеничке породице да народ и дјецу окупља код Храма, свједочи и учи вјери, док се кроз редовно окупљање у радионици дјеца уче још и обичајима и традицији. "Важно је да дјеца долазе у цркву, да осјете и поприме светост и духовност која остаје за цијели живот, науче да се у Божији храм иде са посебним осјећајем, да у ове дане када се припремамо за највећи хришћански празник знају за пост, иако се не морају строго припремати као одрасли", појаснио је Живковић. Он је захвалио и парохијанима на помоћи и донацијама. "Наша вјера је таква да нас окупља као заједницу у име Христово, гдје смо позвани да свима око себе свједочимо љепоту наше вјере православне. Када искрене и чисте душе приступимо да се исповидимо и причестимо тада ћемо да осјетимо духовну енергију и праве плодове вјере", навео је протонамјесник Сретен. У Православној радионици "Наша будућност" која постоји од 2009. године, а активно ради од 2019. окупљају дјецу различитих узраста, па тако имају "велику" групу која снима музичке спотове и ради под вођством наставнице Вање Митрић, док у групу "малих" уписују сада већ трећу генерацију дјеце. "У складу са узрастом дјецу постепено уводимо у вјеру, са њима пјевамо, учимо их о важним празницима, како се раде славски хљеб и жито, фарбају јаја. Дјеца са радошћу улазе у црквену салу, пуна су позитивне енергије, због чега понекад спајамо и по три различите радионице истовремено", објаснила је попадија Јелена.  Кроз заједничка путовања са дјецом и посјете манастирима настала је још једна радионица "Стазама православља" на којој се уче корисне и занимљиве информације о православној вјери, духовним светињама и народним обичајима. Своју племенитост и хуманост, заједно са парохијанима, показују и кроз сарадњу са Домом за дјецу без родитељског старања "Рада Врањешевић" из Бањалуке за чије штићенике сваке јесени издвоје један дан, угосте их, припреме занимљиве садржаје за боравак у природи, храну, слаткише и поклоне. Епископ Платон рођен је у Београду, 29. септермбра 1874. године као Миливоје Јовановић. Школовао се у Врању и Нишу, потом школовање наставио у Београдској богословији гдје се замонашио као ученик трећег разреда. Почетак Другог свјетског рата дочекао је као епископ бањалучки. Усташе су га ухапсиле 5. маја 1941. године и са протом Душаном Суботићем одвеле изван Бањалуке, убили и тијела бацили у ријеку Врбас. Владичино унакажено тијело пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године. По наређењу усташких власти тијело епископа Платона сахрањено је 24. маја 1941. године на Војничком гробљу у Бањалуци, без пратње и опијела, а на гробном крсту није ништа писало. На овом гробљу епископови земни остаци почивали су до 1. јула 1973. године након чега су пренијети у крипту Саборног храма. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је епископа Платона 1988. године за свештеномученика. Послије те одлуке његове мошти су пренесене у кивот пред храмовним олтаром. Празнује се 5. маја на дан мученичке смрти.