ПРЕДСТАВЉЕН ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА "СТАРИ БРОД"

ПАЛЕ, 24. МАРТА /СРНА/ - Зборник докумената "Стари Брод", аутора Драгана Радовића, који садржи 306 докумената о страдањима Срба током Другог свјетског рата на подручју романијског краја и источне Босне, представљена је вечерас на Палама.

Радовић, који је оснивач и предсједник фондације "Заборављени коријени", у чијем изадњу је изашла ова књига, новинарима је изјавио да је ријеч о архивским документима из Архива БиХ, Архива Југославије и Војног архива из Београда. "Ту се налази мноштво података, чињеница и нових имена жртава из периода Другог свјетског рата. Ово је прво овакво дјело које говори на овај начин, односно са архивским документима о српским жртвама романијског краја и дијелова источне Босне са Подрињем", нагласио је Радовић. Он је појаснио да Зборник носи назив "Стари брод" по највећем стратишту, али да обухвата податке и о другим стратиштама. Радовић је рекао да оваква издања практично не постоје ни о једној општини на простору данашње Републике Српске, односно БиХ, те да сваки истраживач може пронаћи много података који вриједе да буду објављени. "На зборнику сам радио двије до три године. Прво је у архивима било потребно пронаћи одговарајуће документе који говоре о страдању Срба. Послије тога је било потребно урадити препис, лектуру, превођење на стране језике и предговоре", навео је Радовић. Истраживач и виши сарадник на Институту историјских наука Универзитета у Источом Сарајеву Георгије Вулић рекао је да је у Зборнику указано и на најстрашнији страдање српског народа у селима Стари Брод и Милошевићи 1942. године, када су на звјерски начин усташке формације под вођством Јуре Францетића, команданта "Црне легије", извршиле стравичан злочин. "Ријеч је махом о цивилном српском становништву које се повлачило према поробљеној Недићевој Србији, која је тада ипак била оаза мира и сигурности у односу на то шта је тада представљала Независна држава Хрватска /НДХ/", навео је Вулић. Према његовим ријечима, највећи број тог српског становништва који је покушао да избјегне у Србију није успио у тој намери и више хиљада Срба је ликвидирано на обалама Дрине, те бачено у ријеку. "Овај крвави усташки пир дубоко је остао урезан у сјећању становништва са овог подручја. Међутим, жалосна слика, историографска и на пољу културе памћења је то што је ово први зборник документата о оваквој теми. Тек у периоду постојања Републике Српске ова мјеста страдања су достојно обиљежена кроз подизање споменика и оснивања спомен музеја", закључио је Вулић.