СНЕЖАНА РАДОВИЋ СТОМАТОЛОШКУ СТОЛИЦУ ЗАМИЈЕНИЛА ШТАФЕЛАЈЕМ

Нашла се на животној раскрсници између позива за који се школовала годинама и оног умјетничког што је дуго тињало у њој. Вишедеценијски рад у стоматологији замијенила умјетношћу. Сваки дан је, каже, ново платно, на коме не мораш све да насликаш одмах, али треба пустити да први потез крене из срца

Пише: Добрила АБАЗОВИЋ СОКОЛАЦ, 18. АПРИЛА /СРНА/ - Доктор стоматологије Снежана Радовић са Сокоца замијенила је за сада стоматолошку столицу, клинички кабинет, челичне и дијамант борере, штафелајем, кистовима, бојама и подлогама за цртање и сликање. Ушла је у свијет ликовне умјетности и привукла пажњу јавности. Након неколико колективних изложби са Удружењем умјетника "Петорица из Сокоца", Радовићева је спремила у сусрет Васкрсу прву самосталну изложбу својих слика и минијатура. То је, како је рекла, посебно радује јер тај празник над празницима симболизује побједу живота, вјечност и указује на нове путеве. Радовићева каже да је поносна што је њена прва изложба од тридесетак умјетничких слика акрилом, комбинованом техником на платну, стаклу, картону, дрвету и минијатура управо у њеном родном Сокоцу и што је подршку за даљи рад добила од породице, колега стоматолога и људи из нове, умјетничке бранше. Иако је била најбољи студент своје генерације на Стоматологији Медицинског факултета у Фочи, доказано успјешан стоматолог, недавно је ставила тачку на двадесетак година рада у стоматологији и вратила се својој првој љубави - ликовном стваралаштву коју је у годинама студирања и рада у струци била запоставила. Радовићева је Срни испричала да се сликарством у слободно вријеме помало бавила од 1995. године, те да је након паузе због студија услиједило стваралачко трагање за сликарском техником у којој би се најбоље изразила, кренувши од графике, туша, уља, преко комбиноване технике до акрила, којим се сада углавном бави. "Акрил радим на различитим материјалима, на платну, стаклу или на комаду дрвета, што мом раду даје и еколошки тон, тим прије што често подлога за цртање буде одрезак дрвета који се не може употријебити у неке корисне сврхе, осим за моју слику", навела је Радовићева. Преко припремљене подлоге од комада дрвета у облику круга или плоче осликава детаље акрилним бојама, затим наноси заштитни премаз који слици даје посебан ефекат, чиме купци често буду одушевљени. Купаца за Снежанине слике има и за сада може да живи од тог свог рада, упркос времену дигитализације и савремених технологија у стваралаштву, што јој говори да је изабрала прави пут када се нашла на животној раскрсници између позива за који се школовала годинама и оног умјетничког што је дуго тињало у њој. Њени мотиви су, каже, пејзажи, сликарске цртице природних љепота какве само Романија има, ријеке, стијене, дрвеће и све оно што запне за њено умјетничко око и пробуди инспирацију у души. Снежана је, сем умјетничких минијатура, почела да се бави израдом украсних предмета и минијатура техником спаљивања дрвета, користећи пирограф, што је веома занимљиво за посјетиоце изложби. На питање откуда стоматолог у сликарству, Радовићева тврди да је и стоматологија својеврсна умјетност у којој се на малом простору од неколико милиметара исказује осјећај за љепоту, вјештину и креативност, уз смиреност која је потребна да би се постигао добар ефекат. "Разлика је у томе што умјетност није стресна као стоматологија, јер је већи радни простор у коме је аутор потпуно духовно и физички ослобођен ограничења на широком радном пољу, уз већу могућност умјетничког изражавања", појаснила је Радовићева. Она вјерује да је љубав према сликарству и том виду умјетничког израза рођена са њом и била потиснута сплетом дешавања код избора занимања након средње школе и да је зато увјерена да ће љубав према умјетности надјачати струку и да ће највјероватније и даље остати у пољу сликарства. "Једноставно су се испред мене једна врата затворила, а друга отворила и нашла сам се у новом пољу", каже Снежана. Према њеним ријечима, сваки дан је ново платно, на коме не мораш све да насликаш одмах, али да треба пустити да први потез крене из срца. Радује је, каже, што сваки њен дан испуњен новим детаљима, сликама, минијатурама, припремама подлоге за рад, откривањем новина у овом умјетничком изразу и што воли то што ради, што може свој штафелај да постави било гдје у природи и читав дан ужива посматрајући и преносећи најзанимљивије детаље на своје поље стваралаштва.