ДВА ВИЈЕКА ОД РОЂЕЊА ЂУРЕ ДАНИЧИЋА

БЕОГРАД, 19. АПРИЛА /СРНА/ - Навршила су се два вијека од рођења Ђуре Даничића, једног од највећих филолога и лингвиста у историји српске науке и културе, утемељитеља модерне србистике.

Српска академија наука и уметности /САНУ/ напомиње да је Даничић, уз Вука Караџића, творац савременог српског књижевног језика, те да је, због његовог изузетног значаја прогласила 2025. годином Ђуре Даничића, односно "Два вијека Ђуре Даничића". Даничић се као један од најбољих ученика у историји Српске православне велике гимназије новосадске отиснуо у Пожун и Беч на даље школовање. У Бечу је уз Франца Миклошича и Вука Караџића у својим раним двадесетим годинама стасао у главног србисту свога времена. Студијом "Рат за српски језик и правопис" из 1847. године увео је модерну научну методологију у рјешавање питања српскога језика, остваривши симболичку побједу у вишедеценијским расправама како обликовати овај језик. Његова "Мала српска граматика", неуморан лекторски рад на текстовима и друштвена активност увијек у служби просвјете и науке довели су до коначне побједе српског књижевног језика заснованог на стогодишњем искуству усмене књижевности и поузданом утврђивању чињеница, у најбољим традицијама централноевропске филологије тога времена. Даничић је у многим областима код Срба, па чак и осталих Словена, био први, па је тако први објавио историјски рјечник језика једног словенског народа - Рјечник из књижевних старина српских, а његова монументална "Српска синтакса" испред свих је других синтаксичких студија тог времена. Уз Вука Стефановића Караџића неименовани је аутор капиталног Српског рјечника из 1852. године. Српску културу је задужио изузетним преводом Старог завјета, издањима великих средњовјековних писаца, монографијама, студијама и критикама, али и увођењем обавезног примјерка за Народну библиотеку сваке књиге објављене у Србији. Био је управник Народне библиотеке, секретар Друштва српске словесности, професор Лицеја и Велике школе у Београду, тајник Југославенске академије знаности и умјетности, предсједник Српског ученог друштва, члан Књижевног одјељења Матице српске, инострани члан Императорске академије наука у Петрограду. "Колико дугујемо Доситеју Обрадовићу, Вуку Стефановићу Караџићу, Петру Другом Петровићу Његошу, ништа мање не дугујемо ни Ђури Даничићу, скромном човеку, изузетном научнику и великом родољубу", пише у заједничком саопштењу Народне библиотеке Србије, САНУ и Матице српске, Института за српски језик САНУ. Саопштење су потписали и Библиотека Матице српске, Катедра за српски језик са јужнословенским језицима и Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду. Ђуро Даничић је рођен 19. априла 1825. године у Новом Саду, под именом Ђорђе Поповић, у угледној свештеничкој породици, а умро је 17. новембра 1882. године у Загребу, гдје је био на одмору и радио на започетом великом Рјечнику хрватског или српског језика, а сахрањен по њеновој жељи у Београду.