ЛОЗО: ПАМЋЕЊЕ НА ЗЛОЧИНЕ У НДХ КЉУЧНО ЗА СТВАРАЊЕ И ОДБРАНУ СРПСКЕ

БАЊАЛУКА, 19. АПРИЛА /СРНА/ - Историчар Предраг Лозо рекао је за Срну да су сукоби на овом простору производ историјских процеса, али и утицаја страног фактора, истакавши да су други народи деведесетих година на простору бивше Југославије жељели самосталну државу, а Срби да им се не понови Други свјетски рат и НДХ.

"Настанак Републике Српске је најбољи примјер колико је памћење битно за један колектив. Године 1991. памћење је донијело историјску свијест да се злочини попут оних у НДХ, чији је Јасеновац највећи симбол, може поновити. Тада је српски народ кренуо у организацију", нагласио је Лозо у подкасту СРНЕ. Према његовим ријечима, то је био одбрамбени рефлекс да се не понови геноцид над Србима. "Ми смо деведесетих година имали ексхумацију жртава из херцеговачких јама, из ливањског поља, Далмације и Лике. Сва та дешавања народу су отворила очи и показала да је понављање зла могуће", истакао је Лозо. Он каже да јасна историјска свијест ствара брану понављању злочина, гдје су Срби препознали опасност. "Народ се свјесно организује, брани и ствара Републику Српску", истакао је Лозо. Он је указао да су дешавања из 1941. године утицала на јасно организовање српског народа деведесетих година, истакаши да је период Другог свјетског рата био библијски. "Никада се Срби до тада нису суочили са могућношћу тоталног уништења од организованог система", рекао је Лозо. Он каже да је послије Другог свјетског рата свјесно формиран наратив о антифашистичкој борби, револуцији и партији, а да су занемарене жртве и допринос народа. "Гајила се прича о подједнаком учешћу свих народа. Градила се слика о подједнаком учешћу али и злочинима једних над другима. Дошло је до тог вјештачког баланса који је пукао деведесетих година", појаснио је Лозо. Он наводи да се народ деведесетих година вратио својој историјској и слободарској вертикали гдје се у најтежим моментима мора борити да им се не понови зло из 1941. године. Он је указао да је за схватање догађаја из деведесетих година важно разумјети историјски контекст, због чега страни историчари намјерно изостављају тај дио и узимају као полазну тачку 1992. годину. "Тиме фалсификују историју и сакривају карактер рата. Можемо рећи да је Република Српска настала из своје завјетне историје", закључио је Лозо.